U svim zemljama sveta minut između 23.59 i 00.00 po vremenu UTC/GMT (kordinisanom univerzalnom vremenu) trajaće sekund više nego normalno, odnosno 61 sekund umesto 60.
Zemlje čiji satovi su vezani za koordinisano univerzalno vreme (UTC), odnosno više zemalja u Zapadnoj Africi, Velika Britanija, Irska i Island dodaće jedan sekund više svom odbrojavanju do ponoći za Novu godinu.
Francuska i Srbija koje se nalaze u zoni centralnoevropskog računanja vremena (UTC/GMT plus jedan) imaće duži prvi sat u Novoj godini, dodatni sekund će biti između 0.59 i 1.00 sat.
“Taj dodatni sekund ili interkalarni sekund dozvoljava da se usaglasi astronomsko neregularno vreme povezano sa kruženjem Zemlje sa skalom vremena, legalnom i izuzetno stabilnom, koju od 1967. godine određuju atomski satovi”, navela je u saopštenju Opservatorija u Parizu.
Skala računanja vremena koja se koristi svuda u svetu i koja se nalazi na satovima zasniva se na atomskim časovnicima velike preciznosti.
Međutim “prirodno” ili “astronomsko” vreme koje je definisano kruženjem Zemlje oko Sunca i koje određuje protok dana i noći je neregularno.
Vrlo dugoročno planeta ima tendenciju usporavanja pod uticajem gravitacionog privlačenja Meseca i Sunca, čime se neprimetno produžavaju dani stanovnika Zemlje.
Zbog toga je vremena na vreme potrebno podesiti satove prema planetama, a kao referenca uzima se Koordinisano univerzalno vreme ili UTC.
U proseku svakih 18 meseci treba da vratimo satove jedan sekund unazad da bi osluškivali prirodu. To je već učinjeno 26 puta od 1972. godine.
O dodavanju “dodatnog sekunda” odlučuje Međunarodna služba rotacije Zemlje i referentnih sistema (IERS), čije je sedište u Opservatoriji u Parizu.
Verovatno niko neće primetiti razliku da imamo jedan sekund više, ali je potrebno da se regulišu sistemi navigacije preko satelita i sinhronizuju u velike računarske mreže.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
