Meteoriti mogu biti veoma vredni, a malo ko ih sakuplja: Jovan iz Niša jedan je od kolekcionara
Nišlija Jovan Čuljković dosta vremena provodi u prirodi, ali nikada ne luta bez cilja već je njegov pogled uvek usmeren ka zemlji, tačnije ka kamenju koje vidi ispred sebe jer pogledom traži meteorite.
On je jedan od malobrojnih ljudi u našoj zemlji koji se bavi sakupljanjem stena koje su iz svemira pale na površinu Zemlje.
„Ja sam kolekcionar već 20 godina i sakupljam stare novčanice i stare satove, poludrago kamenje, kovanice i ukrase. Za meteorit koji sam pronašo pre pet godina na planini Devici u istočnoj Srbiji mislio sam da je poludragi kamen. Pohvalio sam se prijatelju kolekcionaru, međutim, on je odmah prepoznao da se ne radi o poludragom kamenu već o meteoritu, jer je već imao prilike da ih vidi i znao je dosta o njima. Oduševljen timi meteoritom počeo sam da tragam za njima. Naravno, morao sam da o njima dosta toga pročitam, da saznam kako izgledaju, koje su im osobine“, rekao je za naš portal Čuljković.
On je kazao da je sakupljanje meteorita postala njegova velika strast i za pet godina uspeo je da prikupi lepu kolekciju sa oko 30 primeraka. Dodao je da ih nije lako pronaći jer mogu da budu bilo gde u prirodi.
„Imam veliku kolekciju starih satova, imam i kolekciju sa oko 20.000 starih novčanica, ali mi je kolekcija meteorita najdraža. Fascinira me njihovo poreklo, to što potiču iz svemira. Izgledaju samo na prvi pogled kao kamenčići, ali kada malo više čitate o njima i malo duže ih sakupljate onda ih možete da lako prepoznate u prirodi. Dok putuju kroz vasionu sagorevaju i obično su tamne boje. Prilikom sagorevanja se zaoble i nemaju oštre ivice. Mogu sada da ih prepoznam i u gomili kamenja, bez pomoći magneta. Inače, skoro svi meteori pokazuju magnezitam jer sadrže veliki udeo gvožđa i nikla“, objašnjava Čuljković.
Prema njegovim rečima, meteoriti dolaze na Zemlju sa Venere, Marsa i sa drugih planeta i u sebi mogu da imaju različito poludrago kamenje, čak i dijamante.
„U Moskvi postoji institut koji daje potvrdu da je neki kamen meteorit. Potrebno je da im pošaljete mali deo meteorita i oni vam izdaju zvaničnu potvrdu, a pored toga mogu da posreduju oko prodaje. Meteoriti mogu da budu veoma vredni i za naučnike i u meterijalnom smislu. Međutim, ja nisam zainteresovan za njihovu procenu. Sakupljam ih zato što volim da ih imam“, istakao je Čuljković.
Prema procenama naučnika godišnje na Zemlju padne oko 20.000 tona meteorskog materijala, najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom. Jedan od najskuplje plaćenih meteorita svakako je mesečev meteorit pronađen 2017. godine u severnoj Africi. Taj meteorit težio je skoro 5,5 kolograma, a prodat je na aukciji za 612.500 dolara.
Pad meteorita na tlo Srbije prvi je opisao naš čuveni botaničar Josif Pančić u svom naučnom radu objavljenom 1880. godine u Glasniku srpskog učenog društva.
Meteorit je pao nedaleko od Sokobanje 13. oktobra 1877. godine i kako se pretpostavlja bio je težak oko 80 kilograma, a od komada na koje se raspao pri padu sakupljeno je oko 49 kilograma.
Prema Pančićevom opisu pad meteorita pratile su tri jake eksplozije, zatim se pojavio gust oblak dima i uz tutnjavu čulo se zviždanje meteorskog kamenja kroz vazduh. Padala je kamena kiša, a očevici su tvrdili da se užarena kugla videla na daljini od 60 kilometara. Raspadnuti komadi pali su na prostor između sela Šarbanovac na severu banjske kotline, Sokobanje na jugu i planine Device na istoku.
Najveći kamen težine 38 kilograma pao je severno od Sokobanje, drugi po težini od 16,3 kilograma pao je severozapadno od Sokobanje. Meteorit koji se čuva se u Prirodnjačkom muzeju težak je nešto preko 16 kilograma, a ostali primerci krase vitrine mnogih svetskih muzeja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
