Mentalno zdravlje u školama: Kako prepoznati probleme i kako reagovati?

Mentalnom zdravlju mladih se i dalje posvećuje nedovoljno pažnje. Deca i mladi čine jednu trećinu svetske populacije i posebno su osetljiva grupa za nastanak mentalnih poremećaja – polovina svih mentalnih poremećaja javlja se pre 14. godine, a tri četvrtine do 24. godine života. Efekti mentalnih poremećaja u ranom detinjstvu i adolescenciji vide se i u porodici, školama i zajednici. Posledice nelečenih i neprepoznatih problema su i povećani troškovi zdravstvene zaštite i ugrožavanje blagostanja budućih generacija.

Problemi mentalnog zdravlja u periodu detinjstva i adolescencije imaju dvostruk negativan uticaj. Naime, ti problemi se negativno odražavaju na aktuelno funkcionisanje mlade osobe, na njen razvojni put i kasniju funkcionalnost, uz posledice na individualnom i društvenom nivou, što situaciju čini kompleksnijom nego u odraslom dobu. S druge strane, u odraslom dobu se problemi mentalnog zdravlja, kvaliteta života, akademskog dostignuća, seksualnog i reproduktivnog zdravlja povezuju sa internalizujućim i eksternalizujućim problemima u detinjstvu i adolescenciji. Istraživanja pokazuju da samo jedna depresivna epizoda u vreme postadolescencije ima veze sa kasnijim problemima u braku i roditeljstvu, problemima u obrazovanju i karijeri, bolestima zavisnosti, problemima seksualne funkcije i drugim problemima u odraslom dobu. Takođe, pojava prve psihotične epizode u periodu razvoja ostavlja dugotrajne posledice koje negativno utiču na različite razvojne domene i kasniju funkcionalnost.

Stoga, ukoliko se poremećaji mentalnog zdravlja mladih ne tretiraju, oni mogu trajati i progredirati i tako narušavati dostizanje potencijala, ograničavati mladima pristup zdravstvenoj zaštiti i uticati na smanjene radne mogućnosti, socijalnu povučenost, stigmatizaciju i druge slične posledice. Jedna od najznačajnijih posledica problema mentalnog zdravlja mladih je i suicid, koji je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bio četvrti vodeći uzrok smrti u grupi mladih od 15–29 godina 2019. godine.

Šta je adolescencija?

Adolescencija (latinska reč adolescere, znači „postati zreo, sazreti „), počinjepostizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta, dok se za gornju granicu uzimavreme postizanja emocionalne i socijalne zrelosti koji podrazumeva iskustvo,spremnost i sposobnost da se preuzme uloga odraslog.

Zbog svega toga, mentalno zdravlje mladih treba da zauzme centralno mesto u javnom zdravlju i prevenciji mentalnih poremećaja, a psihosocijalne intervencije s mladima zaslužuju značajno mesto.

Mentalno zdrvalje u školama i njegov značaj

Škole obezbeđuju odličnu priliku ne samo za otkrivanje i podršku deci koja doživljavaju emocionalne teškoće već, što je znatno bitnije, i za promovisanje sveukupnog emocionalnog dobrostanja i socijalnog i moralnog razvoja. Škole imaju presudnu važnost za prevenciju bolesti i unapređenje mentalnog zdravlja.

Školska iskustva su od vitalnog značaja za intelektualni razvoj dece i njihovo psihološko blagostanje. Dokazi neprestano ukazuju na blisku vezu između emocionalnog zdravlja i akademskih postignuća, a škole unapređuju akademska postignuća time što se bave pitanjima poput samopoštovanja i socijalnog dobrostanja. Osim uspeha u školi, deca i adolescenti koji dožive pozitivno emocionalno i socijalno blagostanje tokom odrastanja prijavljuju veće zadovoljstvo u odnosima u porodici i sa prijateljima. I obrnuto, deca sa emocionalnim problemima su sklonija akademskom neuspehu, odustajanju od školovanja, ranjivija su, ciljna su grupa za zloupotrebu dečjeg rada, bolesti zavisnosti, kriminal i nezaposlenost. Dete doživljava svet u odnosima sa drugima koje uspostavlja i razvija i upravo ti odnosi određuju njegov razvoj i učenje. Osim porodice, škola je značajno mesto gde deca i mladi ostvaruju odnose sa vršnjacima, nastavnicima i drugima. Odnosi sa drugima su i polazište i podupirači na koje se oslanjaju celokupan razvoj i učenje deteta. Bez obzira na to da li je reč o porodičnom okruženju, dečjem vrtiću, školi, nekom drugom socijalnom okruženju ili široj zajednici, priroda i kvalitet odnosa koji se uspostavljaju sa detetom i koje ono uspostavlja osnov su za uspešno učenje, razvoj i dobrobit deteta. Učenje dece kako da neguju svoje mentalno zdravlje sada je bitnije nego ikada. Smatra se da treba neprekidno podsticati takvu vrstu učenja i truditi se da bude uvek deo regularnih nastavnih programa, jer koristi koje od toga dolaze su veoma važne i za one koji o tome uče, ali i za generacije koje dolaze. Neprepoznati problemi mentalnog zdravlja, kao što su, na primer, depresija i anksioznost, utiču na način na koji se učenici ponašaju, njihovu interakciju u zajednici i odnose koje grade sa drugima.

Škola je mesto gde deca i mladi provode veći deo svog dana. To je mesto gde nastaju prijateljstva i formiraju se odnosi i veze. To je mesto gde tinejdžeri pronalaze sopstvenu vrednost – u popularnosti, sportu i postignućima. Škola je i mesto gde problemi mentalnog zdravlja mogu postati očigledni – i pogoršati se. Zato je važno da škole obezbede podršku za mentalno zdravlje, ali je za sada ta vrsta podrške obezbeđena samo deci koja je direktno traže. Podrška za mentalno zdravlje bi trebalo da bude dostupna za svako dete – bez obzira na to da li su svesni da im je ona potrebna ili ne. Nastavnici i stručni saradnici imaju znatnu odgovornost za obrazovanje svojih učenika, pa treba imati u vidu da podučavanje u isti mah može biti izazovno i obezbeđivati zadovoljstvo.

Kako prepoznati probleme i kako reagovati?

Nastavnici često izveštavaju da im je potrebna podrška u podsticanju dobrostanja u učionici i otkrivanju i pružanju podrške učenicima koji se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja. Kada nastavnici imaju osećaj da su bolje pripremljeni za podršku mentalnom zdravlju učenika, lakše im je da se nose sa izazovnim ponašanjem u učionici i da podstiču školski uspeh učenika.

Zašto škole treba da ulažu u mentalno zdravlje svojih učenika?

Škola je jedini sistem koji dopire do svakog deteta i mlade osobe i samim tim predstavlja ključni preduslov za pružanje pravovremene prevencije i podrške kada se uoče prvi znakovi teškoća u mentalnom zdravlju.
Ulaganjem u mentalno zdravlje povećava se stopa akademskih postignuća i smanjuje broj slučajeva ponavljanja razreda i odustajanja od školovanja. Trud učenika (nivo osećaja pripadnosti, posvećenost i angažovanje) veoma je povezan sa pozitivnim akademskim ishodom.

Utvrđeno je da programi nastave i učenja koji su usmereni na društveno, emocionalno i akademsko učenje od vrtića do kraja srednje škole poboljšavaju ponašanje i akademski uspeh u školi.

Društveni razvoj, uključujući značajne odnose sa vršnjacima koji promovišu psihološko dobrostanje i životne veštine, mogu da povećaju akademski uspeh i motivaciju, dok negativan pritisak vršnjaka ili društveno neodobravanje prema školskom radu mogu navesti neke đake da odustanu od školovanja. Zašto je važno, kako prepoznati probleme i kako reagovati.

Učenici provode značajno vreme u školi (petnaest hiljada sati od vrtića do završetka školovanja) i stoga su podložni unapređenju, prevenciji i intervenciji u oblasti mentalnog zdravlja.

Važnost mentalnog zdravlja u školama ogleda se u sledećem:
• Unapređenje mentalnog zdravlja tokom školovanja pomaže da se smanji stopa maloletničkog nasilja i kriminala.
• Škole igraju značajnu ulogu u ranom otkrivanju i identifikaciji dece i mladih sa mentalnim bolestima i u izmeni školskog iskustva tih učenika radi boljih ishoda.
• U poređenju sa bolnicama i lekarskim ordinacijama, škola je poznatije i manje stigmatizujuće ili preteće okruženje za učenike sa problemima u funkcionisanju.
• Rad sa učenicima koji imaju problem mentalnog zdravlja može biti veoma izazovan i stresan za nastavnike. Poboljšanje emocionalnog zdravlja učenika može povećati zadovoljstvo nastavnika i njihovo zadržavanje na poslu.
• Škole utiču na prihvatanje zdravog načina života (zdrava ishrana, fizička aktivnost i slično, umesto bolesti zavisnosti, delinkvencije i slično), što poboljšava kvalitet života tokom celokupnog životnog veka.
• Deca i mladi često obrazuju duboke i trajne odnose sa nastavnicima, školskim osobljem i vršnjacima u školi: ti odnosi su takođe zaštitnički i podržavajući.
• Deca uče da se izraze i aktivno učestvuju u društvenim aktivnostima u školi i zajedničkim projektima: ta iskustva poboljšavaju njihovu društvenu povezanost, osećaj pripadanja, samouverenost i motivaciju za produktivno učešće u društvu u budućnosti.

Socioemocionalni razvoj

Deca se neprestano menjaju, počevši od dana kada su rođena. Iako domeni u kojima se dešavaju promene nisu jasno razgraničeni, radi boljeg razumevanja, obično ih posmatramo kao fizički, kognitivni, emocionalni (ili socioemocionalni) i moralni razvoj. Promene se dešavaju u svakom od tih domena, ali ne uvek podjednakim tempom. Nekada se jedna veština može razvijati brže ili na račun drugih veština – na primer, dete koje je bilo veoma fizički spretno počinje da obogaćuje govor, dok fizičke veštine stagniraju. Takva stagnacija je uobičajena i ne treba da zabrinjava. Ponekad, naročito kada je dete pod stresom, dešava se da u nekim domenima počne i da nazaduje – na primer, kada u porodicu stigne prinova, starije dete može da traži da ga ponovo hrane ili može da počne da mokri u veš. Stoga, važno je poznavati razvojne zakonitosti kako bismo mogli da razumemo da li je ponašanje konkretnog deteta uobičajeno ili se razlikuje od onoga što očekujemo za uzrast i kontekst u kojem se dete nalazi, te da, ukoliko se pojave odstupanja, vidimo u kom su pravcu ta odstupanja.

S obzirom na to da su upravo u ovom periodu nastavnici najveći autoriteti (pa se dete ponekad raspravlja sa roditeljima ukoliko se razlikuju neke vrednosti u kući i učionici), oni su, svojim ponašanjem i načinima kako se nose sa problematičnim situacijama, modeli i uzori za decu. Nastavnici mogu da pomognu učenicima da prebrode razvojne izazove diskutujući sa njima o tome šta jeste, a šta nije prihvatljivo ponašanje. Nastavnici, stručni saradnici i drugi koji su uključeni u rad sa decom trebalo bi da poznaju razvojne zakonitosti kako bi mogli da razumeju ponašanje deteta. Normalno je da se tokom odrastanja javljaju različite poteškoće. Neke su uobičajene, a neke zahtevaju pažljivije istraživanje u razgovorima osoblja sa decom i roditeljima. Važno je zapamtiti da neka ponašanja u isti mah mogu biti uobičajena za uzrast, ali i izazvati zabrinutost (zahtevati pažljivije ispitivanje). Glavna razlika je u učestalosti, trajanju i nivou ponašanja.

U tom periodu žudnja adolescenta za rizikom raste. Receptori za nagrađivanje u mozgu bujaju, pojačavaju odgovor adolescenata na dopamin (neurotransmiter povezan sa osećanjima zadovoljstva i uživanja). Uzbuđenje je poželjnije nego ikad, a evolutivna potreba za napuštanjem doma smanjuje i potiskuje normalne strahove od opasnosti − mladi počinju intenzivno da izlaze. U tom periodu je poželjno podsticati zdrava prijateljstva, podršku i toplinu. Blizak kontakt sa roditeljima smanjuje aktivnost u onim delovima mozga koji su povezani sa preuzimanjem rizika. Egzekutivne veštine – rešavanje problema i strategije planiranja, nastavljaju da se razvijaju (do 20. godine). Nastavlja se i sazrevanje društvenih veština i delova mozga povezanih sa tim. Međutim, i dalje postoje problemi sa procenom motiva i stavova drugih osoba u složenim društvenim situacijama. Postepeno, poverenje i podrška po potrebi zauzimaju mesto kontinuirane kontrole roditelja, adolescent postaje odrastao i punopravan član porodice, zajednice, društva, uz svu odgovornost za svoje postupke. Kao što je spomenuto, sposobnost da se ponašanje usmerava prema odloženim ciljevima (a ne samo prema trenutnom zadovoljstvu, odnosno postizanju nagrade i izbegavanju kazne) značajnije se razvija nakon 18. godine.

Briga za sve

Škola treba da bude okruženje u kome će se svaki učenik osećati uvaženim, shvaćenim i cenjenim, što će dovesti do boljih akademskih rezultata i inkluzivnijeg društva u celini. Važno je negovati kulturu razumevanja u kojoj se učenici koji imaju poteškoće posmatraju kao osobe kojima je potrebna pomoć, a ne kao teret.
Izgrađivanje odnosa atmosfera prihvatanja i tolerancije, dobri odnosi među svim akterima obrazovno vaspitnog procesa (nastavnicima, učenicima i roditeljima) veoma su važni za emocionalni razvoj učenika jer omogućavaju razvoj socijalnih veština i vrednosti, sposobnosti da se veruje drugima i da se bude odgovoran za sopstvene postupke. Kohezija u razredu doprinosi boljim kognitivnim postignućima i upravljanju osećanjima. Napeti odnosi u školi povećavaju rizik od učestalih izostajanja i depresije i kod učenika i kod nastavnika. Da bi se učenici dobro osećali u školi, važno je pronaći koje su to vrednosti svakog učenika i kako oni pozitivno mogu da doprinesu kolektivu.

Uloga roditelja u obrazovanju deteta

Roditelji imaju ključnu ulogu u obrazovanju svoje dece u školskom okruženju i šire. Veliki deo detetovog uspeha u školi odnosi se na faktore izvan škole, uključujući i podršku roditelja. Zbog toga je u detetovom najboljem interesu da roditelji budu aktivni partneri sa školom u edukaciji njihove dece.

Zaključak

Mentalna higijena je teorijska i primenjena naučna disciplina čiji je prevashodni cilj prevencija, očuvanje i zaštita mentalnog zdravlja. Istražuje individualne i socijalne činioce koji utiču na mentalno zdravlje pojedinaca i grupa kao i načine unapređenja mentalnog zdravlja u svim sferama ličnog i socijalnog života ljudi.
Po mišljenju mnogih eminentnih stručnjaka iz oblasti psihijatrije i psihoterapije, predmet mentalna higijena treba biti sastvani deo predmeta u obrazovanju sve od vrtića pa do kraja srednje škole.

Odrasla osoba, roditelj, profesor, medicinska sestra, lekar ili bilo ko odgovoran za razvoj mladih ljudi, treba da radi na sebi, da nauči da dobroobrađuje sopstvene emocije, da prepoznaje iracionalna uverenja i da ih zamenjuje racionalnim, jer ne možete nikoga naučiti nečemu što ni sami ne znate. Odrastanje znači i prihvatanje odgovornosti za sopstveni rast i razvoj, kao i prihvatanje odgovornosti za rast i razvoj naše dece. Gabor Mate je psihoanalitičar i pisac, poznat po svojim radovima o vaspitanju i duhovnom razvoju. Njegova knjiga „Vaspitanje duha“ istražuje načine na koje roditelji mogu pomoći svojim deci da razviju duhovnu snagu i samopouzdanje.
Zadatak je ojačati osobu u razvoju, da se snađe u raznim životnim okolnostima bez posledica na svoje mentalno zdravle ili zdravlje drugih osoba.

Ivana Stanojević Krstić,
Psiholog i porodični psihoterapeut

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.