Karate klub “Elid” postoji od 1999. godine. Okupio je veliki broj dece i mladih koji su ostvarili zapažene rezultate na brojnim takmičenjima. Ono što ih izdvaja od drugih je jedna grupa zrelijih vežbača koji su rešili da im život ne bude surova realnost, već da ga obogate novim aktivnostima. Tako je deceniju pre, petnaestak ljudi od preko pedest godina došlo kod vlasnika “Elid-a”, Radoša Markovića i krenulo da vežba sa njim. Danas su to srećni i pre svega zdravi ljudi trećeg doba.
Priča je krenula kao pozitivan šok jer u našoj kulturi ne viđamo svakodnevno da stariji ljudi aktivno vežbaju, posebno ne borilačke veštine. U Japanu potpuno je normalno da ljudi u poznim godinama vežbaju neku disciplinu. Rade to i u parkovima, a u svakoj firmi postoji vreme od sat i po’ kada se bave sobom. Neko pliva, neko vežba karate, ali fizička aktivnost je neizbežna. Dugogišnji karatista Radoš Marković objašnjava zašto je odabrao baš ovaj sport.
“Da bi se biološki usporilo starenje neophodno je da telo vežba. A karate ima jedan drugačiji pristup. To je odbrambena disciplina koja prema partneru ne odašilje negativnu energiju. Sve se radi sa pozitivnim pristupom tako da blagotvorno deluje na telo. Ali moramo da shvatimo da telo samo za sebe nije ništa. Mozak je taj koji šalje sve informacije do organa, pa je um najvažniji i od njega polazi to pozitivno”.
Radoš dodaje da se dođe u neke godine kada dobar deo problema u životu rešite, kada možda i ne znate šta ćete sa sobom i počinjete da smetate okolini, deci.Tada život počne da gubi smisao.
Karate je opcija koja zaokupi pažnju i makar na sat vremena ne razmišljate o svojim životnim problemima, već o tehnikama koje zahtevaju pažnju i koncentraciju.
Za sat vremena vežbanja kata, čovek može dobro da se rehabilituje nakon napornog dnevnog ritma. Njegovu rekreativnu grupu čine ljudi u ozbiljnom dobu, koji su mnogo štošta prošli – i ono lepo iz perioda pre devedesetih ali i vreme tranzicije, borbe za posao i opstanak. Dobar deo njih je uspeo da prebrodi životne probleme.
“Ako kažem da su to stari ljudi onda ću i sebe da ubrojim u tu kategoriju, što ne bih želeo. Čovek je star onoliko koliko oseća da je jeste. Po mom ubeđenju čovek nikada ne ostari. Ne postoji džabe izreka da su deca i stariji ljudi slični. Karate je dobar da bi se osećali bolje, da ne opterećujemo ljude oko sebe bolestima i da imamo dostojan život, a verujte da šezdesetogodišnjaci pa i ja, razmišljamo o svim ovozemaljskim zadovoljstvima kao da smo u četrdesetoj“, kaže Radoš koji ne izgleda kao neko ko je u sedmoj deceniji.
Kada se konačno ostvari harmonija i duhovni mir, gubi se osećaj starosti. Mnogi od polaznika pokrenuli su i novi biznis. To je sklad koji dolazi od nas samih, kaže Radoš koji se karateom bavi 47 godina.
Kaže i da nije sve samo u vežbanju. Život je kompleksan i čine ga mnoge stvari. Dodaje da poznaje Japance koji su previše vežbali i prerano potrošili sebe. Balans u svemu mora da postoji pa i u treniranju. A njegovi rekreativci vežbaju dva do tri puta nedeljno što je sasvim dovoljno za blagi vid rekreacije. Na Radoševo iznenađenje, nedavno mu se javila i jedna gospođa.
„Žena mi se javila i rekla da je otišla u penziju i ne zna šta će s viškom vremena. Kaže počela bi da vežba. Prvo sam bio zatečen. Sada se nosim mišlju, a imam i podršku starije grupe da oformim jednu žensku grupu i da ih edukujem do nekog nivoa a onda da ih spojim. Bilo bi interesantnije”, dodaje Radoš kroz osmeh.
Počeo je da vežba sa 16 godina. Kada se oženio i dobio sina zapostavio je karate zbog portage za poslom.
Kada je njegov sin napunio 9 godina, odlučio je da se zajedno sa njim vrati vežbanju. Odrekao se svog dotadašnjeg pojasa i ‘87 ponovo stavlio beli da bi trenirao sa sinom. Kada su ga pitali zašto kreće ispočetka, rekao je da daje podršku svom detetu i nikada se nije pokajao zbog te odluke.
“U ovom klubu ko nije imao novca nikada nije bio izbačen niti mu je zabranjno vežbanje. Treba samo da bude disciplinovan i redovan. Dobrodošli su i roditelji da vežbaju sa svojom decom. Na taj način deci daju sigurnost i ujedno će biti zdraviji i sposobniji da ih izvedu na pravi put”, kaže Radoš.
Mogao je kaže da ode i živi i u nekoj boljoj zemlji, zemlji koja ga razume kao sportistu ali priznaje da su ga u Nišu zadržale životne prednosti jer što je društvo jednostavnije, to je životno bogatije.
“I kada nemamo puno imamo šta da jedemo, važno je da to radimo sa pravim čovekom. Kada jednom usvojimo tu filozofiju života, treba samo da nastavimo da je praktikujemo na najbolji mogući način. Ja sam to našao u karateu”.
Radoš koji je nosilac 5. dana i u sedmoj deceniji zdrav kao dren poručuje:
“Manite se ljudi lekova. Oni jedno leče, drugo kvare. Ako hoćete da budete zdravi, da uštedite na terapijama, bavite se samim sobom. Karate je samo jedan put da se popnete na planinu i trijumfujete. Vežbajući motivišite sebe, jer tako dajete važnost sebi u poznijem životnom dobu – ovo je prvenstveno poruka ljudima koji su se usedeli i koji stalno govore “od sutra ću”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
