Sport

Lige bez igre?

U najavi je, sad je već izvesno da će fudbalski maraton početi 1. avgusta, a u ostalim ligama dve nedelje kasnije. Nikad brojnije po sastavu i sadržaju, lige prete da uguše same sebe i dovedu prvenstvo do ruba regularnosti. Ne bi nas iznenadilo da ne startuju kad je predviđeno, ili ukoliko se pogorša epidemiološka situacija da se jednostavno prekinu i nastave tokom proleća naredne godine.

Sve će zavisiti od Kriznog štaba, odnosno kako se budemo ponašali i poštovali donete mere. Zbog popunjenih termina, i da bi se izbegao završetak polusezone u zimu, neminovno je da se igra u terminu sreda-vikend(u to računam i kup utakmice). Da ne pominjemo eventualna reprezentativna okupljanja, jer to bi bilo neizvodljivo.

U svetlu uvođenja najnovijih mera za sprečavanja širenja zaraze, ponovo se suočavamo sa zabranom okupljanja, kako u zatvorenom, tako i u otvorenom prostoru. Jednostavno to znači poremećen ritam priprema, izostanak odlaska u klimatske destinacije na visinske i završne pripreme.

Zabrana okupljanja više od pet ljudi na otvorenom onemogućava normalno odvijanje treninga, a o kontrolnim utakmicama nema ni reči, mada to nije jasno definisano. Novi superligaš iz Novog Pazara trebao je da startuje sa pripremama, ali suočeni sa vanrednom situacijom u gradu, i zabranom okupljanja, bar za sada su odustali od treninga. Treba li podsetiti da je do starta prvenstva preostalo tri nedelje, i nema sumnje da će Pazarci u odnosu na ostale rivale biti hendikepirani.

U sličnoj situaciji je Radnički iz Niša, koji zbog pozitivnog Čumića i Mihajlovića nije ni počeo sa pripremama. Još sedmorica igrača su se jvaila da imaju simptome koji ukazuju na koronu. Neophodno je da testiraju preostale igrače kako bi mogli da počnu sa treninzima i za pomoć su se obratili FSS i Kriznom štabu Niša.

Da su čelnici fudbalskog sporta i nadležni organi imali više sluha, ne bi nas doveli u besmislenu situaciju deleći ,,vajld kartu’’ svakom zainteresovanom klubu kao plaćenu ulaznicu za viši rang. Umesto da smo skrastili lige ili prepolovili, da, koliko-toliko, sačuvamo kontinuitet i regularnost, opredeli smo se za mamutsko izdanje kako profesionalnih liga, tako i amaterskih rangova takmičenja. U proseku svaki klub treba da odigra u sezoni 38 utakmica plus kupovi. Ako je od Fudbalskog saveza, mnogo je i biće kontraproduktivno. Kada nam epidemiolozi upiru prstom da su svojevrsni okidači za porast obolelih bio derbi i finale kupa u Nišu, na to se malo ko obazire.

Gotovo je izvesno da će toliki broj utakmica biti odigran bez prisustva gledalaca, pa čemu onda i kuda to vodi? Ne možemo da zamislim jedan Novi Pazar, koji će Super ligu odigrati bez vernih navijača, koji su bili njihov ’’12 igrač’’. I ostali klubovi koji su administrativno prebačeni u viši rang, bili su motivisani da svojim pristalicama omoguće da prate kvalitetne fudbalske predstave. Uložiti ogromna sredstva da bi utakmica protekla pred nekih stotinak aktera i službenih lica nigde ne vodi. Ako su fudbalska prvenstva prekinuta polovinom marta kada je, u odnosu na trenutnu situaciju, bilo manje zaraženih i umrlih, treba biti veliki optimista pa verovati da će se prvenstva odvijati u kontinuitetu.

Viši rang i veliki broj mečeva sa sobom povlači dodatne troškove oko organizacije utakmica, plaćanje službenih lica, putovanja, smeštaj…Sve su to nameti na ionako tanke budžete i poluprazne klupske kase. Gde su tu direktni izvšioci, igrači i treneri? Njih malo ko konsultuje i pita. Njihovo je da ćute i rade za bedna primanja, često bez uplaćenog radnog staža, i da krvare zarad bolesnih ambicija svojih čelnika. Veliki broj utakmica sa sobom povlači povrede teže prirode, odsustvo sa terena, a gde su žuti i crveni kartoni…Kakav je to sistem takmičenja kada će na kraju prvenstva(ako do njega dođe), lige napustiti polovina ligaša? Samim tim, dovedena je u pitanje regularnost prvenstva. Timovi koji već na početku budu shvatili da su je liga za njih krupan zalogaj, ili im ponestane para, igrača i motiva, biće prilika za ostale rivale da se ovajde i prosperiraju.

Mogli bi u nedogled da analiziramo našu sumornu fudbalsku stvarnost. Postavili smo bezbroj pitanja, ali bez suštinskog odgovora. Verujemo da ni merodavni ne znaju odgovor na dobar deo pitanja. Idemo ’’grlom u jagode’’ pa dokle stignemo. Da li ćemo uopšte krenuti, ostaje da se vidi.

Autor: Milan Ašković

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close