„Kazandžijsko sokače“ – sećanje na tradiciju i duh Niša iz vremena Kalče...

„Kazandžijsko sokače“ – sećanje na tradiciju i duh Niša iz vremena Kalče i Sremca

11:13
1169
0
Niške Vesti
PODELI
Kazandžijsko sokače početkom XX veka

Istorija zanatskih esnafa u Nišu je veoma stara. U „Pomeniku esnafa mutavdžijskog“ iz 1791. godine po prvi put je naveden broj od 425 mutavžija – tkača. Još jedan bitan pomen esnafskog udruženja je pečat iz 1830. godine u kome se pominje baštovanski esnaf. Još dva zanata se pominju s kraja XVIII i početka XIX veka, a to su kalpakdžijski i terzijsko – abadžijski zanati.

„Nakon oslobođenja od Turaka, naročito počinju da se razvijaju stari i javljaju novi zanati. U nekim spisima ostaje zabeleženo da su u to vreme kujundžijski i kazandžijski zanati bili jako popularni na ovom prostoru“, kaže prof. dr Dragan Todorović, sociolog, govoreći na predavanju u šetnji „Korakom Sremca i Kalče kroz stari Niš“.

konstantin

Današnja ulica Kopitareva, od kraja XIX veka do kraja Prvog svetskog rata, nosila je naziv Kazandžijska, kako je i danas poznata među Nišlijama.

„Lokacija gde se nalazi „Kazandžijsko sokače“ predstavlja jednu vrlo specifičnu lokaciju. Do oslobođenja od Turaka, današnja ulica Nikole Pašića je bila prva teritorija iza šanca koji je delio turski deo grada, od ostalog ne turskog stanovništva. Tako da je taj deo grada, specifičan varoški deo Niša nakon oslobođenja od Turaka“, ističe Dragan Todorović.

Kaznadžijska ulica je jako karakteristična, jer je u njoj bilo stacionirano 13 kazandžijskih radionica, po kojima je ulica i dobila ime, a uz njih je bilo i ostalih zanatlija. Ceo taj lokalitet u XIX veku i početkom XX veka predstavljao je jednu specifičnu zanatlijsku sredinu.

„Prvim urbanističkim planom nakon oslobođenja bilo je predviđeno da se, na što je moguće manjem prostoru, prikupi jedan veliki broj različitih zanatlija. Otuda to Kazandžijska ulica, jer su oni bili najbrojniji, ali ne samo oni, postojao je jedan značajan broj zanata koji su se odvijali. Možete samo da zamislite tu atmosferu sa kraja XIX i početka XX veka, gde sve vrvi od nekih dešavanja i zanatlija koji prave različite proizvode“, govori profesor Todorović.

Kompleks „Kazandžijskog sokačeta“ je 1983. godine zaštićen je kao specifična prostorna celina, a 1987. proglašen je kulturnim dobrom od gradskog značaja. Kako Todorović navodi, 1991. godine „Kazandžijsko sokače“ nije se našlo na spisku zaštićenih kulturno – istorijskih celina, na kome su se našle brojne druge ulice u gradu.

„Da takva odluka postoji, svako ko bi želeo da izvrši neke urbanističke promene, morao bi da dobije specijalnu dozvolu i da ne pravi velika odstupanja od originalnog stanja ulice“, ističe Dragan Todorović.

Nekada je „Kazandžijsko sokače“ prekrivala turska kaldrma, danas je na tom delu granitna kocka, adaptirana za potrebe kafića i lokala koji se nalaze u ovoj ulici.

Kazandžijsko sokače, kovačnica

„Ovde su bile zanatske radionice do šezdesetih godina. Sećam se, još kao mali, da su ovde bile razne radionice za pravljenje kazana za topljenje masti, pečenje rakije i sličnog. Čak su bile i dve, tri kuće iz turskog vremena sa onim velikim drvenim terasama. O tome se nije vodilo računa, pa je to vremenom propadalo ili je dobijalno neki potpuno drugi izgled i namenu“, kaže profesor Todorović.

Kuće su u sokačetu bile uglavnom prizemne, nekoliko njih je imalo jedan sprat. Arhitektura je bila kombnacija balkanskog i varoško-eklektičkog stila. To su bile radnje, gde su na spratu ili nekim dopunskim objektima živeli vlasnici tih zanatskih radnji.

„Devedesetih godina kreće uređenje Pobedine, današnje Obrenovićeve, i granitna kocka se vadi i premešta se u sokače, da bi joj se vratilo nešto od izvornog izgleda. Taj neko, ko je to uradio, imao je dobru nameru, ali treba znati da se tu nekada nalazila turska kaldrma, a ne baš ovakva granitna kocka kakva je danas“, istakao je Todorović.

Foto: Jelena Laništanin

Dragan Todorović je na kraju šetnje nalgasio da je potrebno da se očuva stari duh „Kazandžijskog sokačeta“ koliko god je to moguće, a tome može da doprinese i razvoj tercijalnog sektora, konkretnije turizma, koji je sve više u usponu u našem gradu.

„Kazandžijsko sokače je divan pokušaj definisanja kulturnog identiteta Grada Niša u vremenu koje je pred nama. Svako od nas bi trebalo našeg gosta da provede ovuda i pokaže mu kakav je to duh i miris iz vremena Kalče i Sremca. Moramo čuvati sećanje i znanje na ono što je tradicija Niša, jer je to jedini zalog za budućnost i za vreme koje dolazi“, zaključio je Dragan Todorović.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *