Koncertom u Domu vojske niška grupa “Lutajuća srca” obeležila je pola veka trajanja, redak jubilej kojim se može pohvaliti mali broj umetnika.
U sali Doma vojske razlegali su se tonovi pesama bez roka trajanja popularnog niškog trija, koje je publika horski pevala sa njima i svaki nagradila aplauzom.
Grupu Lutajuća srca osnovali su 1970. godine, Spomenka Đokić (vokal), Milan Marković (gitara, klavir, violončelo, prateći vokal) i Miroljub Jovanović (gitara, prateći vokal). Iako ne pripadaju krugu r&r bendova, imaju veliki značaj za nišku scenu, jer su prva grupa iz Niša koja je stekla popularnost u jugoslovenskim razmerama. Jedni su od začetnika jedinstvenog muzičkog žanra, prepoznatljivi po glasu Spomenke Đokić Buce.
Svoj vrtoglavi uspon grupa je doživela u Subotici na Omladinskom festivalu 1972. godine. Pesma “Još malo” pokupila je sve tri nagrade, žirija, publike i nagradu za tekst, što ih je vinulo u sam vrh jugoslovenske muzičke scene. Na Šlageru sezone u Sarajevu 1973. “Jefimija” je proglašena najboljom kompozicijom od strane Saveza kompozitora Jugoslavije, dobijaju prvu nagradu za pesmu “Brod za sreću” Vojkana Borisavljevića na festivalu u Zagrebu, a iste godine predstavljaju Jugoslaviju u Istočnom Berlinu, na 10. svetskom festivalu omladine i studenata. Zatim su se nizali Beogradsko proleće, Hit parada, Opatija, Festival vojničkih pesama i brojni drugi. To im je donelo ogromnu popularnost i otvorilo vrata najznačajnijih koncertnih dvorana u kojima su delili prostor sa tada najvećim muzičkim zvezdama – Zdravkom Čolićem, Кemalom Montenom, Jadrankom Stojaković, kao i britanskom grupom Middle Of The Road. Najboljom pop grupom u zemlji proglašeni su 1975. godine ostavivši Indekse i Korni grupu iza sebe.
“Nisam ni bila svesna šta znači biti zvezda sa 18 godina u onoj velikoj Jugoslaviji. Niko od nas nije verovao da će naša muzika živeti ovoliko godina zadržavajući svoju lepotu i originalnost. Mi smo jednostavno voleli muziku, i popularnost koju smo tada imali nije nam bila opterećenje. Sa ove distance od 50 godina čini mi se da je sve bilo bajkovito. Nismo ni primetili kada je muzika postala naš život”, kaže Spomenka Đokić Krstić.
Zbog obaveza studiranja 1975. Spomenka je napustila grupu, a muški deo trija morao je na odsluženje vojnog roka. Po povratku iz vojske nastavili su sa solistkinjom Elvirom Ignjatović, sve do 1981. kada se u grupu vraća Spomenka.
Specifičnom bojom glasa, koji neodoljivo podseća na glasove Joan Baez ili Sandy Denny, doprinela je prepoznatljivosti grupe. Pečat popularnog niškog trija jesu balade, aranžirane sa dosta akustičnih instrumenata, čijem bogatstvu zvuka doprinose gudači.
“Posebno sam ponosna što su “srca” jedni od osnivača autorskog muzičkog stila. Na našim prvim snimcima i nastupima upravo su bili korišćeni akustični instrumenti – violončelo, klavir, akustične klasične gitare, flaute, oboe, što do tada nije bio slučaj. Naše pesme izvirale su iz srca i nije čudo što su one i sada aktuelne, jer budi u ljudima one najlepše emocije”, ističe Spomenka.
Trajni trag muzike Lutajućih srca ostao je zapisan na 11 singlova i tri LP ploče, kao i u filmu “Košava”, tv seriji “Partizani, ali i brojnim dečijim i pozorišnim predstavama – „U agoniji“, „Zora na istoku“, „Pokojnik“, „Ribarenje na asfaltu“, „Šovinistička farsa”.
“Ovaj period bavljenja muzikom je dokaz da jedna emocija pretočena u melodiju i tekst može da ti promeni život. Školovao sam se da budem inženjer i to završio. Muzika me je preusmerila u svet snimanja ploča, koncerata, tv nastupa i duhovnog bogatstva karakterističnog za romantični način življenja. Doduše, često puta sam se zbog toga sretao sa zabludama oko načina pravog izbora, koje bi se sigurno javile i da sam odabrao životni put inženjera”, kaže Miroljub Jovanović – Mika Tambura.
Spomenka je čitav svoj život posvetila muzici. Kao pedagog i nastavnik muzike u OŠ “Sveti Sava” u Nišu, sve do penzionisanja, prenosila je ljubav prema muzici svojim đacima na najlepši način.
“Organizovala sam koncerte, gostovanja poznatih muzičara, radila sa horom i osvajala najviša priznanja u zemlji i van nje, a najlepše sam se osećala kada su na koncertima Lutajućih srca učestvovali i pevači mog, takođe, proslavljenog hora. Nadam se da će naša priča poslužiti kao dobar primer mlađim generacijama da budu uporni, da veruju u sebe, slede svoje snove”, s ponosom ističe Spomenka.
Miroljub Mika Jovanović, u tandemu sa Minjom Markovićem, autor je najlepših kompozicija Lutajućih srca. Organizator i producent, bio je direktor Centra za kulturu, pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta u Nišu, a danas angažovan kao autor nekoliko televizijskih formata na RTV Belle amie.
“Današnje zanimanje televizijskog novinara sublimiralo je, i u neku ruku pomirilo obe opcije izbora životnih puteva. Iza mene ostaće moje pesme i to me pravda pred pitanjem da li je sve ovo što sam radio toliko godina imalo smisla”, dodaje Mika tambura.
Milan Marković Minja kompozitor, muzički producent, dirigent, višedecenijski član niškog Simfonijskog orkestra, više ne nastupa sa “srcima”. Na njegovo mesto nekoliko godina unazad novu energiju toči Vlada Crnomarković, gitarista, pevač, ali i slikar i jedan od najboljih akvarelista u Srbiji i na Balkanu.
O Lutajućim srcima, 2016. godine, snimljen je i dokumentarni film “Arhiv emocija”, niške produkcijske kuće City Film Production.
Film koji je naišao na dobar prijem kod publike, i u Srbiji, i u bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u dalekoj Americi, Skandinavskim i drugim zemljama sveta, najbolji je primer da vrednosti žive i da priča o Lutajućim srcima nije završena.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
