U školskoj godini koja se polovinom juna završila, petaci su prvi put imali priliku da koriste udžbenik čiji je autor niški nastavnik Radoje Košanin.
Da nauči decu da shvate kako se zadaci iz matematike primenjuju u raznim životnim situacijama i da ih podstakne da misle, a ne samo da računaju. Da im pokaže šta su to razlomci uz pomoć bureka ili pice, ili kako se računa površina pređenog puta uz pomoć “Guglove” mape… Ovakav način rada, niški nastavnik Radoje Košanin pretočio je u udžbenik za peti razred. Ovakav model učenja, kaže, nije sam smislio, već ga je video u razvijenim zemljama, a u OŠ “Vožd Karađorđe” u Nišu ga primenjuje već 15 godina. Potvrda da se pokazao kao efikasan je podatak da njegovi đaci ostvaruju zapažene rezultate na završnim ispitima.
U školskoj godini koja se polovinom juna završila, petaci su prvi put imali priliku da koriste udžbenik čiji je autor ovaj niški nastavnik, a u Srbiji će ga od septembra koristiti pet odsto škola.
“Knjiga ima potpuno novi pristup, jer od dece ne treba praviti račundžije, već ljude koji razmišljaju. Metod se pokazao kao dobar, pa sam zajedno sa profesorom Ivanom Anićem, jedinim u ovom delu Evrope čiji su se zadaci našli u PISA testu, napravio ovakav udžbenik”, priča, za “Novosti”, Košanin.
Nivo komunikacije sa decom u ovoj knjizi je spušten na onaj iz stripa, prilagođen je deci, pa se u njoj mogu naći njima poznate teme i likovi poput “jutjubera” Pju Di Paja, igrice “Majnkraft” i slično.
Dečja galama, digitroni, mobilni telefoni, sastavni su deo njegovih časova, pa čak i tokom pismenih zadataka koji se rade isključivo u grupama, jer je, kako Košanin kaže, cilj da se deci ovim udžbenikom pokazuju strategije za rešavanje problema, pa se tako od njih traži da “guglaju” i sami otkriju kako da dođu do rezultata.
“Kada je na času tiho, to nije dobar čas. Oni razgovaraju, dogovaraju se, istražuju, predlažu. Koriste mobilne telefone i aplikacije za računanje, traže rešenja na kreativan način i, kad su to primeri iz života, to onda njima dalje koristi”, pojašnjava naš sagovornik.
Učenik petog razreda Dimitrije Krstić imao je priliku da matematiku uči i klasičnom, ali i ovom nesvakidašnjom metodom, koja mu je, kaže, pomogla da shvati čemu sve te brojke i računice mogu da posluže u svakodnevici.
“Učimo na zabavan način. Donedavno sam išao u školu u kojoj su mobilni telefoni i digitroni bili zabranjeni, a ovde ima primera iz života, pa nam je lakše da shvatimo”, kaže Dimitrije. – Ovo mi je sada zanimljivo, nastavnik nam zada zadatak da se sami snađemo, recimo, da nam neki papir da od njega napravimo oblike određene površine.
INFORMATIČKA revolucija ubrzala je i promenila telefone, način života, pa i samo učenje se mora prilagoditi 21. veku, smatra Košanin:
“Treba deci pokazati kako da koriste aplikacije za računanje, jer baš kao što više niko ne pere veš ručno, otkako postoje mašine, tako je i sa učenjem. Nastavnici treba da shvate da je ova metoda lek za obrazovni sistem, koji je u krizi.”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
