Vandalizam i haos u hali “Čair” u kasno februarsko nedeljno veče postaje tradicionalni,ali sve nadgradjeniji koncept mrznje i agresije ovih naših sumornih balkanskih prostora.
Nedelja je kao dan bila “obogaćena”i fašisoidnim ispadom ozloglašenih Radovih “navijača” na Banjici, onih istih kojima je svojevremeno zasmetala tamna put počivšeg velikog glumca Dragana Maksimovića. Sve je bilo one noći, samo ne sporta, tvrdi ovaj niški psihoterapeut.
Preciznije bilo ga je ali je svaki trud sportista bio marginalizovan, sateran samo u jednostavan alibi prisustva ubogih eksternalizovanih demona naše stvarnosti. Oko jednog čoveka je predstavljalo te noći sumorni objekat žrtve u nerealnom gotovo apokaliptičnom prenosu pakla, kaže Ilijev.
Žandarmerija i krajnje konfuzna služba redara je bila više u funkciji haotićnog maltretiranja građana i dece na ulazu u samu halu. Neartikulisano i nepristojno proveravanje džepova, delova odeće ali i tela pretvorilo se u gotovo zlostavljajući i krajnje neprijatan ritual a zarad bezbednosti. Naravno vrlo instrumentalizovano uvođenje u drugom poluvremenu družine onih “koji profesionalno mrze” nije propraceno ni iole tako revnosno od pomenutih čuvara reda. Naprotiv, kao da je kontigent beloruskog naoružanja unet u krcati Čair. Toliko razumevanja i empatije za te momke, u čudnim crnim majcama, s neobičnin tetovažama i crnim maskama nalik na one Kju Kju klana.
Svojevremeno sredinom 80-ih posle tragedije na Hejselu, rađene su analize strukture ličnosti huligana u Engleskoj i nekim drugim zemljama. Bilo ih je 18-25% ukupne populacije navijaca. Početkom devedesetih fenomen se širi i kod nas, naravno i obogaćuje našim specifičnostima.
Aktuelno procena je da je među našim huliganina struktura tripartitna. Prvi nivo su vođe navijača. To su surovi momci psihopatske strukture sa velikim uticajem i autoritetom naglasene kriminogene etiologije. Oni su saradljivi i u funkciji najprljavijih državnih poslova, u funkcionalnoj podršci krajnje sumnjivih funkcionera klubova. Postaju “ikone” klubova, veći simboli od samih sportista. Često su kreatori politike kluba. Drugi sloj, a neposredno iza njih su psihopate ali nizeg autoriteta, lojalni, verni ali intelektualno limitirani. Treći sloj je najbrojniji i čine ga mladići (sve češce i devojke) koji u osnovi imaju neurotičnu strukturu ali ih lične frustracije vode u vojsku ili botove pomenutih vođa. Oni vremenom bivaju indukovani u istovetni surovi koncept mržnje onih drugih, gde je sve fokus osim sporta, kaže Ilijev.
To sve procentualno postaje mnogo više nego na Hejselu. Matrica se stalno nadgrađuje i dobija karakteristike zombirajuće grupe. Potenciranje falusnih aluzija je izraz sinergije ogromnih frustracija sa miksom infantilnog ali pre svega agresivnog. Homofobija, ksenofobija i seksualna inhibicija su nadgrađene i obogaćene alkoholom i psihoaktivnim arsenalom, tvrdi on.
Nije me porazio ni šok zbog povredenog nedužnog čoveka, ni strah maloletnih dečaka pored mene ,ni gušenje od bačenih baklji i ostalih rekvizita ni indolencija onih koji su to trebali da spreče (čast retkim izuzecima). Šta me je porazilo?
Porazio me gotovo ushićen i odobravajući pristup celom fenomenu gotovo 80% prisutnih u sali. Bilo je tu i sredovečnih građana i mladih gotovo plemenite, akademske spoljasnosti…bilo je u tom ushićenju i prihvatanju tog zlokobnog ritma maskiranih bacaća plamena i tih surovih vođa nekakvih navijaća, nečeg gotovo demonskog, pretećeg …Pitao sam se šta i ko je ispod tih crnih maski….zasto je toliko ljudi igralo u ritmu njihovih doboša….zasto je toliko malo bilo prezira prema njima. Barem prezira.To nam jedino preostaje, završava Ilijev.
Dr. Ivajlo Ijijev, psihijatar- psihoterapeut
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
