Na stručnom skupu na temu „ Da li život ima cenu? Trgovina ljudima i drugi oblici nasilja u lokalnim samoupravama“ održanom u Gradskoj kući, govorilo se o ukazivanju na potencijalnu opasnost, ali i preventivu kada su deca u pitanju.
“Niš je grad sa najvećim brojem registrovanih slučajeva trgovine ljudima, što se tiče Srbije, to je praktično negde oko 260 registrovanih slučejeva. Ono što je važno kada je trgovina ljudima u pitanju da prave razmere ovog fenomena nisu još nisu poznate jer žrtve uglavnom ne prijavljuju ekspoataciju radnu ili seksualnu”, Ibro Ibrahimović, ispred Biroa za borbu protiv trgovine ljudima.
On ističe da su žene najčešće žrtve, ali da ne postoji posebna kategorija za koju se može reći da se posebno ističe. Žrtve nisu samo siromašne i neobrazovane žene žrtve, već to mogu biti i obrazovane i bogate.
Nakon donošenja Uredbe o mreži ustanova socijalne zaštite Vlada Republike Srbije 2012. godine osnovala je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Sa neposrednim radom Centar je započeo 02. 07. iste godine, nakon obezbeđivanja osnovnih, minimalnih uslova za rad ustanove. Tada sa radom počinje Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima. U februaru 2019. godine počelo je sa radom Prihvatilište za smeštaj žrtava trgovine ljudima.
“Prevencija je nešto na čemu mi kontinuirano radimo, prevenecija se odnosi na identifikaciju samih žrtava. Svi korisnici, bez obzira da li su žrtve nasilja ili trgovine ljudima jesu korisnici naših usluga i prava. Oni ostvaruju sva moguća prava u smislu prihvatilišta, zbrinavanja”, Slađana Čaprić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sektor za socijalnu zaštitu
Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice ističe da se mora voditi računa sa kim deca provode na društvenim mrežama, šta je to što potencijalna opanost po bezbednost dece.
“Broj pedofila na društvenim mrežama se udvostručio koji preko raznih profila vrbuju decu. To i jeste opasnost,jer deca ne umeju da prepozanju predatore. Oni se spuštaju na novo deteta sa kojim se dopisuju”, objašnjava Davidović.
Migrantska kriza je donela puno toga vezano za trgovinu mladim devojkama i ženama.
“Mislim da smo jako odgovorni kada su deca u pitanju i svi oni koji su migrantskoj krizi jer na svim punktovima gde imamo prihvat migranata, imamo i bazu podataka o svim licima koja su ušla u našu zemlju. Trudimo se da svu decu koja duže borave u tranzitu uključimo u sistem obrazovanja i pružimo im zdravstvenu zaštitu”, priča Davidović.
Nevena Mitić imala je samo 20 godina kad je postala žrtva trgovine ljudima. Zaljubila se, misleći da je pronašla “princa na belom konju” i neko bolje sutra.
Odveli su me iz Niša pre 28 iz Niša, kada sam imala samo 20 godina. Poručila bih svim ženama da ne veruju slepo u sve ono što vide i čuju, da se savetuju sa roditeljima, prijateljima, rođacima ili sa bilo kim kako ne bi bile same u tome ako im neko ponudi bolji posao u inostranstvu”, kazala je žrtva trgovine ljudima.
Kaže da je dobrovoljno pristala zato što je mislila da je pronašla čoveka koji će je izvući iz nasilja jer u tom trenutku uveliko trpela porodično nasilje.
“Zaljubila sam se i mislila sam da sam da ću napokon naći mir u životu i otići sa nekim ko će mi pružiti neki bolji život. To je bila samo zamka da padnem u ruke kriminalcima. Brzo sam shvatila o čemu se radi, dve godine sam bila rob u Holandiji, a uvek sam verovala da će me neko izvući odatle. Posle dve godine sam uspela da pobegnem”, kaže ona.
Organizatori skupa su Grad Niš i Biro za borbu protiv trgovine ljudima Srbija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
