Evropa nije baš tako „blizu“: Ekonomija nedostižnog – pogled u dvorište prosečnog Evroplјanina
Šta uraditi da bi se jaz u životnom standardu prosečnog Evroplјanina i prosečnog Srbina s 50 smanjio na 20 godina?
Bliži se kraj 2017. godine – godine preduzetništva u Republici Srbiji. Taman smo se obradovali postignutim rezultatima, kao što je: smanjenje budžetskog deficita, jačanje dinara, skraćenje rokova za dobijanje građevinskih dozvola, razvoj e-uprave, priklјučenje projektu „Pojas i put“, kad ono, kao „grom“ iz vedra neba, u izveštaju Svetske banke “Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta“ koji je juče predstavlјen u Beču, osvanu informacija – poruka: „ukoliko bi srpska ekonomija nastavila da raste po prosečnoj stopi od tri odsto, životni standard razvijenih zemalјa Evropske unije, prosečan Srbin dostigao bi tek za 50 godina“. („Politika“ 1.12.2017). . Pored napred iznete poruke, Ekaterine Vostroknutove, vodećeg ekonomiste Svetske banke, Harald Vajglajn , direktor odelјenja za ekonomsku politiku, finansijska tržišta i carine, u Ministrarstvu finansija Austrije, nam poručuje: “veći izvoz, veće investicije i veća zaposlenost prioritet su za sve kreatore ekonomske politike“. Ovaj dokument predstavlјa sagledavanje mogućih strategija privrednog razvoja zemalјa regiona i smanjenje jaza u životnom standardu prosečnog Evroplјanina i prosečnog Srbina, o čemu govori i Linda van Gelder, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan. Ona ne spori da su: „poslednjih godina zemlјe zapadnog Balkana napredovale u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga“. Zato: „usresređenost na strukturne reforme može ubrzati privredni rast i pobolјšati život lјudi tako da dostigne nivo standarda u Evropskoj uniji“.
Polazeći od ovog izveštaja, s jedne, i osloncem savremenu teoriju i progresivnu praksu, s druge strane, otvara se pitanje: koju strategiju strukturnih reformi razvijati u funkciji privrednog rasta Republike Srbije? Savremena teorija nas opominje, a progrsivna praksa i iskustvo postranzicionih zemalјa (Centralne i Istočne Evrope-CIE) koje su povećale BDP u proseku od 40%, u prvoj fazi tranzicionog perioda, dok je u tom periodu nivo BDP u Srbiji, bio, manji za 30% (2016) u odnosu na BDP (iz 1989), nas uči, da je Srbiji potrebna strategija izvozno orijentisanog rasta i razvoja privrede. Međutim, u ovom na prvi pogled jednostavnom odgovoru krije se niz nepoznanica. Čak ni u teoriji i praksi iz oblasti međunarodne trgovine nema opšteprihvaćenog stava na temu: koja od strategija je najefikasnija i najefektivnija u uslovima internacionalizacije i globalizacije poslovanja? Ne upuštajući se ovom prilikom u dublјe analize ovih teorija, konstatovaćemo da nema univerzalnog “recepta” koji će sve nacionalne privrede instrumentalizovati u okviru strategije pozicioniranja na globalnom tržištu.
Međutim, s druge strane, s pozivom na teoriju i praksu, otvara se pitanje: koji su poželјni oblici saradnje Srbije sa inostranstvom u cilјu prepoznatlјivijeg pozicioniranja?
Povećanje izvoza u narednom periodu moguće je ostvariti pod sledećim pretpostavkama:
a.) ako Srbija privuče strane direktne investicije (SDI) u izvozno orijentisani proizvodni sektor, b.) poželјno je da to budu greenfield i brownfield investicije, c.) u strukturi izvoza treba povećati udeo razmenlјivih proizvoda, d) ako u strukturi izvoza poraste udeo proizvoda srednjih tehnologija, uz smanjenje udela proizvoda baziranih na resursima, d.) ako privučemo SDI transnacionalnih kompanija koje će kupiti neprivatizovana velika preduzeća (npr: FAP, MIN, EI, IMR, IMT, Viskoza, RTB Bor, Petrohemija,Prva petoletka itd.). Pri tome treba se podsetiti da je u dosadašnjem periodu priliv SDI bio motivisan privatizacijom lokalnih monopola u oblasti: a.) bankarskog sektora, b.) duvanske industrije, c.) industrije građevinskog materijala (prvenstveno cementa), d.) energenata, e.) crne i obojene metalurgije (gvožđa, čelika i obojenih metala) i f.) industrije pića.
Izvozno orijentisanom rastu i razvoju Srbije doprineo bi i “reinženjering” zakonsko-pravne regulative čime bi se promenila negativna slika o nama kao državi sa preglomaznim i “tromim” državnim aparatom.
Podsetimo se Izveštaja o globalnoj konkurentnosti i pozicioniranosti nacionalnih privreda, koji nas “opominje” šta treba pobolјšati.
Prvenstveno imamo u vidu: 1.) kreiranje koncepta moderne države, 2.) eliminisanje administrativnih barijera, 3.) jačanje promociono-komunikacionog miksa Srbije u regionalnim i globalnim integracijama, 4.) uvođenje poreskih olakšica za privlačenje SDI, 5.) razvoj Srbije shodno agendi “Informaciono-Digitalno društvo”, 6.) razvoj telekomunikacione infrastrukture, 7.) reforma svih nivoa obrazovanja – smanjenje odliva mozgova, 8.) razvoj demokratskog društva-političkog dijaloga, kulture i tolerancije različitosti, 9) umesto partokratskog zapošlјavanja, prioritet dati konkurenciji znanja.
U zaokruživanju odgovora na pitanje: koji su poželјni oblici saradnje Srbije sa inostranstvom u cilјu prepoznatlјivijeg pozicioniranja? Daćemo nekoliko predloga.
Tradicionalne oblike saradnje poput izvoza i uvoza treba podići na viši nivo strateškog partnerstaa, kao što su: a.) internacionalizacija poslovanja po sistemu SDI, 2) razvoj i primena franšizinga, 3.) stategijske alijanse, 4.) mrežna preduzeća, 5.) razvoj klastera, 6.) akvizicije i merdžeri, 7.) saradnja po projektnom modelu, 8.) portfolio diversifikacija i 9.) lizing i izvozni faktoring. Pri tome ne treba zaboraviti da svaki od navedenih oblika saradnje zahteva: organizaciono, marketinško, menadžersko, tehničko-tehnološko, inovaciono i informaciono prestrukturiranje privrede Srbije.
Niš-Kragujevac: 12.12.2017.godine
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
