Reditelj i glumac Mirhad Hadi Kurić rođen je u Nišu, ali živi u Španiji. Poreklom je Jugosloven, a reč koja bi opisala njegovu profesionalnu svestranost je “pozorištarac”. Niškoj publici se ponovo vratio predstavom “1789”. U intervjuu za Niške Vesti kaže da nije nostalgičan, da je on čovek pozorišta čija je suština svuda ista.
U Nišu je boravio ovog marta jer je režirao predstavu po sopstvenom tekstu “1789” koja je izvedena povodom Dana Narodnog pozorišta u Nišu.
“Presrećan sam što sam mogao da radim predstavu u Narodnom pozorištu u Nišu gde sam potekao kao profesionalac, glumac i kao čovek. Oduševila me je ogromna predanost projektu celog pozorišta, a naročito glumaca. To je prosto čudo jedno kako su se ljudi izborili da izguraju predstavu na najbolji mogući način. Težak je to umetnički posao, a ljudi su se ovde zaista slomili da sve bude dobro i iskreno mislim da smo postigli kvalitet”, kaže Hadi Kurić za Niške Vesti.
Ističe da je završetak rada bio podjednako lep kao što je bio i početak.
“Ne znam da li je to moj lični doprinos ili je to želja glumaca i poznavanje sopstvenih uloga. Generalno se u ovom tekstu njima to očigledno dopalo i jako lepo smo sarađivali, na miru, sa zadovoljstvom i to je urodilo plodom. Imam utisak da nisam morao ništa specijalno da im dajem, niti oduzimam, niti pružam. Mislim da su se oni zapravo sami “prikačili” na tu priču i doživeli je kao svoju”, kaže Kurić.
Rođen je u Nišu gde je živeo do odlaska na akademiju u Beogradu, gde je studirao režiju. Devedesetih godina se preselio u Španiju i tamo već 28 godina ima pozorišnu kompaniju „Teatro de la Resistencia”.
“Suština pozorišta je svuda ista. Jasno je da staneš na neku scenu i glumiš za ljude koji te odozdo ili sa strane, gde god da se nalaze gledaju i ta suština se ne menja nigde. Organizaciono su pozorišta različita zato što su drugačiji sistemi, drugačije navike, drugačiji kulturni milje, ali dobar glumac je dobar glumac gde god da je”, iskren je Kurić.
On je “pozorištarac” – svestrani čovek pozorišta
“U Španiji imaju jednu reč za to – teatrero, to je čovek koji radi mnogo stvari u pozorištu i čija je specijalnost upravo to da na mnogo otvorenih frontova uspeva da odgovori uspešno, to je nešto kako bih ja sebe mogao da definišem. Možda bi najbliža reč na našem jeziku za to bila “pozorištarac”, ne znam šta drugačije da izmislim”, iskren je Hadi Kurić.
A da li “pozorištarac”, neko ko je svestran može da funkcioniše i ovde?
“Dugo to ovde nije bilo dobro prihvaćeno. Kada sam bio mlad bilo je jako teško napisati tekst, režirati i glumiti u sopstvenom tekstu, u sopstvenoj režiji. U našim pozorištima to se retko dešavalo jer se smatralo da treba specijalizovati ljude za određene profesije. Naravno da to ima svoje prednosti, ali i velike mane kada imaš ljude koji imaju taj renesansni dar da pokrivaju mnogo različitih segmenata u pozorištu” nastavlja priču za Niške Vesti.
Kaže da je kod nas sve to pre nekoliko decenija to bilo uskraćeno, te nije mogao da radi sve što ume.
“Ne znam kako je sada i ne znam da li se sada to menja i da li polako takvi ljudi kojih nema previše ovde da se otvare. Činjenica je da sam ja to u Španiji mogao sa velikom lakoćom jer je u Španiji to potpuno normalno, prirodno i prihvaćeno”, ističe Kurić.
Nije nostalgičan jer njegove zemlje više nema, a prijatelji su svuda i uvek blizu.
“Ja se ne osećam građaninom ni jedne od tih sadašnjih država u pravom smislu reči. Kulturološki bitno pripadam ovom prostoru, ali takođe pripadam i španskom prostoru. Davno sam napustio bilo kakve oblike patriotizma ili bilo kakve oblike nacionalnog osećanja. Ne osećam nikakvu nostalgiju jer sve one drage ljude koje poznajem i volim mogu videti jer su danas rastojanja manja nego što su bila nekada. Prijatelji mi dolaze u Španiju ili ja dođem da ih posetim ovde. Verovatno češće jedem ćevapčiće nego ljudi koji žive ovde zato što često dolazim i zaista ne znam zašto bi trebalo imati nostalgiju za nekim prostorom”, kaže Hadi Kurić.
Od novih projekata i planova, prvi na listi mu je – odmor.
“Prosto mi je dojadilo, imao sam jednu jako komplikovanu premijeru u Španiji, već od 5 februara počeo sam u Nišu, u martu sam premoren. Jednostavno, samo hoću da se odmorim na miru. U godinama sam u kojima to čovek sebi može da dozvoli tako da sam zadovoljniji odmorom koji me čeka i koji sam sebi pripremio nego budućim projektima”, kaže za Niške Vesti ovaj “pozorištarac”.
Pred odlazak na odmor ističe da će projekti uvek dolaziti i nešto ćemo uvek raditi. Važno je, podseća, da nikada ne zaboravimo da život nije ono što radimo, nego ono što živimo dok ne radimo.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
