U drugoj polovini 17. veka kroz Nišku Banju prošlo je nekoliko putopisaca, koji daju dosta oprečne opise o njoj. Godine 1665. engleski putopisac Džon Burburi zabeležio je „… čekala nas je Niška Banja sa svojim odličnim kupatilima…“, dok Leščija iste godine piše da je banja bez krova i pod otvorenim nebom. Dve godine kasnije Nišku Banju posetio je i dubrovački vlastelin Jaketa Palmotić i posvetio joj pesmu.
Krajem 17. veka odigrao se austro-turski rat, u kojem je hrišćansko stanovništvo bilo na strani Austrijanaca, koji su prodrli do Makedonije. Pošto je 1690. Francuska napala Austriju, njena se vojska povukla sa ovih prostora, a hrišćansko stanovništvo je ostalo izloženo strašnoj osveti Turaka. Pokrenuta je Velika seoba predvodjena patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.
Turci su i na ovim prostorima popalili mnoga sela, kada je stradalo i selo Banja. Pošto se ne pominje u popisu iz 1710. godine, može se zaključiti da je 1690. sravnjeno sa zemljiom. Tek u prvoj polovini 18. veka džambas-baša Hadži Mustafa zaselio je čitluk sa srpskim stanovništvom iz Zaplanja na Kovanluku (kod današnje banjske crkve). Još jedan čitluk nastao je u potesu Selište, nekoliko stotina metara istočno od Glavnog vrela, u kojem su zaseljeni hrišćeni iz Oreovca, Pasjače i Malče.
U prvoj polovini 18. veka muhafiz Beograda Jahja-paša Hatibzade u Banji je podigao džamiju (na prostoru kod stare škole, koji se još dugo posle Turaka zvao Džamijište). A uz džamiju je podigao i veliki han sa dućanom. To posredno ukazuje da je banjsko lečilište bilo veoma posećeno od Turaka.
Na Vrtopu je u prvoj polovini 18. veka vadjen kamen za izgradnju niške trvrdjave. Tri velike rupe od majdana bile su vidljive i u prvoj polovini 20. veka.
Autor: Jovica Vasić
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
