U Nišu, u dvorištu Instituta za javno zdravlje, tokom proteklog vikenda, za vreme policijskog časa, posečena su dva stogodišnja stabla srebrnog Atlaskog kedra izuzetne lepote i vrednosti. Ovo impresivna stabla bila su, ne samo spomenici prirode, već i spomenici istorije Niša jer su ih posadili srpski ratnici po povratku sa Solunskog fronta. To je bio izraz njihove nade u budućnost države zbog koje su prošli ratnu golgotu.
Više od sto godina ovo drveće je raslo kraj Pasterovog zavoda, jedne od najstarijih zgrada u Nišu, u kojoj je ukazom kralja Milana Obrenovića, pre tačno 120 godina formirana prva epidemiološka ustanova na teritoriji Кraljevine Srbije, i jedna od prvih u tadašnjoj Evropi. Drveće je posečeno jer se nalazilo na zelenoj površini za koju su odgovorni za ovaj ekocid odlučili da je to jedino mesto u gradu na kome se može postaviti „laki montažni objekat“ laboratorije koju je Кina donirala Srbiji, navodi se u saopštenju Gradske organizacije SP Dveri Niš.
„Nekoliko dana ranije Gradska organizacija SP Dveri Niš upozorila je da će stogodišnji kedrovi ispred Instituta za javno zdravlje biti posečeni i uputila zahtev gradonačelniku Bulatoviću i načelnici Niškog okruga da to spreče“, podsećaju Dveri.
Ovakav gest odgovornih za seču ovog dragocenog drveća, a pogotovo u toku vikenda i policijskog časa, GO SP Dveri ocenjuje kao izraz izuzetne nebrige, primitivnog odnosa i ignorantnosti vlasti i njihovih SNS kadrova.
„Međutim, umesto obnove vredne zgrade Pasterovog zavoda i Muzeja zdravstvene kulture koji je zaključan u ovoj oronuloj zgradi, niška SNS vlast gradi „Behaton malu“ na centralnom gradskom Trgu i nečinjenjem dopušta ekocid nad drvećem koje je predstavljalo živu uspomenu na nekada veliku i značajnu državu. Ima simbolike i u činu postavljanja kineske „montažne laboratorije„ za testiranje, tik uz zgradu u kojoj su se još pre jednog veka u Srbiji proizvodile vakcine protiv zaraznih bolesti“, ističu niške Dveri.
GO SP Dveri Niš zahteva utvrđivanje zakonske, moralne i političke odgovornosti za seču ovog drveća. Direktor Instituta za javno zdravlje ili Vlada ako je ona, po rečima direktora, izvođač radova nisu se za ovu akciju obratili ni niškom Zavodu za zaštitu prirode, a ni Zavodu za urbanizam. Radovi su se izvodili u vreme policijskog časa, dok se građani Niša pritvaraju za mnogo manje prestupe. Moralna odgovornost za seču drveća koje za Nišlije ima memorijalnu vrednost mnogo je veća a šteta nepopravljiva.
Političku odgovornost za skrnavljenje prirode i za nebrigu prema istorijskom, prirodnom i kulturnom blagu našeg Grada snosiće aktuelna vlast, zaključuju Dveri u saopštenju dostavljenom medijima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
