Društvo

Državna matura ne sme biti jedini uslov za upis brucoša na fakultete – „slažu se dekani“

DEKANI DRŽAVNIH PARVNIH FAKULTETA U SRBIJI

Dražavna matura ne sme biti jedini uslov za upis budućih brucoša na izabrane fakultete, smatraju dekani svih pet državnih pravnih fakulteta u Srbiji i mišljenja su da fakulteti, u skladu sa autonomijom koju im garantuje Zakon o visokom obrazovanju, sami treba da određuju pravila studiranja i upisa. To je istovremeno i zaključak dekana državnih pravnih fakulteta koji će javnosti i akademskoj zajednici uputiti i otvoreno pismo.

Na osnovu Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola, odnosno državna matura, biće realizovana školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24 godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Međutim koncept ovakvog ispita, još uvek nije jasan na fakultetima ni učenicima srednjih škola.

 „Mi i dalje kao fakulteti imamo mogućnost da se individualno, čak ne ni na nivou nekih zajednica srodnih fakulteta, izjasnimo o tome na koji način ćemo vrednovati uspeh iz škole, na koji način državnu maturu i dodatne ispite koje se na  maturi polažu i na posletku da li ćemo od budućih studenata tražiti dodatnu proveru  nekih znanja ili sposobnosti“, kaže docent dr Anđelija Tasić, prodekanica za nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Ona dodaje da visokoškolskim ustanovama niko nije objasnio šta to nije bilo u redu sa dosadasnjim načinom selekcije kandidata. Ostalo je nejasno i koliki najveći broj poena budući brucoši mogu doneti iz srednje škole. Do sada je to bilo 40 bodova.

„Fakulteti su do sada sami određivali koja materija ulazi u prijemni ispit. Za naše studente kao buduće pravnike najznačajniji su bili srpski jezik i istorija i nudimo polaganje jednog ili drugog predmeta ili oba predmeta. Nama je jasno i razumemo da studenti koji se prijavljuju kod nas nisu zainteresovani za tehničke nauke ili matematiku i nikada od njih nismo tražili takvo znanje. Sada je deo obavezne državne mature srpski jezik i matematika i još jedan predmet po izboru. Sada je student bez obzira na svoje opredeljenje. Za nas kao Pravni fakultet njegov  uspeh iz matematike, naravno ne podcenjujem taj predmet, nije važan imajući u vidu naše realne potrebe“, kaže dr Anđelija Tasić.

Prema njenim račima Pravni fakultet je do sada, pripremajući prijemni ispit, insistirao na veću zastupljenost tema koje su vezane za profesuju za koju se kandidati pripremaju. Jedan od predmeta koji budući brucoši polažu je i istorija gde se akcenat stavljao na pravnu istoriju.

 „Učenici u srednjim školama polažu opštu istoriju i to ponovo nije uža stručna istorija koja je nama potrebna. Sada neko može da kaže da mi možemo da organizujemo dodatne ispite ali svi mi shvatamo da je to vrlo nepopularno  i to nas stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na fakultete koji nemaju dodatnu proveru znanja. Tako nama ruke bivaju vezane kada se radi o tome da želimo da ostanemo prepoznatljivi na tržištu“, objašnjava Tasić.

Otvara se i problem upisa budućih studenata koji su nisu polagali državnu maturu ali žele posle nekoliko godina pauze da upišu studije. Sa istim problemom će se sresti i budući studenti koji dolaze iz Republike Srpske gde ne postoji državna matura. Pitanje koje se u ovom slučaju pstavlja je kako će oni biti bodovani i na osnovu čega.

Docent dr Anđelija Tasić dodaje da je jedan od zaključaka sa sastanka dekana pravnih fakulteta koji je odrađan u Beogradu i da se tokom tri školske godine državna matura testira tako što bi se paralelno polagala matura i prijemni, kako bi se uporedila efikasnost i da li je rangiranje brucoša bez prijemnog, uopšte realno.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com