Dobro došli u grad elektronike!
Prvi televizor u Jugoslaviji napravljen je u Zavodima RR u Nišu decembra 1958. godine, a serijska proizvodnja počela je aprila 1959. godine.
Prvi tranzistorski radio prijemnik u Jugoslaviji napravljen je u Zavodima RR u Nišu 1960. godine.
Televizija Beograd počela je emitovanje programa u boji 31. decembra 1971. godine Elektronska industrija iste godine je pustila najnoviji TV prijemnik u boji Spektra kolor.
Podsetimo se istorije EI Niš (Wikipedia)
EI Niš
Rukovodioci Miodrag Stamenković, dipl. ing mašinstva
Broj zaposlenih 1.333 (2009.)
EI Niš (Elektronska industrija Niš) je srpska holding kompanija čije je sedište u Nišu. Formiranjem Instituta za proizvodnju radio opreme i rendgenskih aparata 1948. nastaje i ova kompanija. U sastavu kompanije nalazi se više zavisnih preduzeća iz Niša, Beograda i drugih gradova Srbije. Elektronska industrija Niš je u postupku restruktruriranja i privatizacije (2006 – 2008. godine), tako da je jedan broj preduzeća privatizovan jedan broj je u postupku privatizacije, a nekoliko ih je već u stečaju ili u postupku likvidacije.
Do skoro je ova firma bila jedna od retkih u svetu koja je proizvodila elektronske cevi.
Istorija
Kompanija je nastala 1948. godine pod imenom RR zavodi Niš i proslavila se proizvodnjom: rendgen aparata, elektronskih cevi, radio-aparata i TV aparata. Godine 1950. na osnovu tadašnjih zakona preduzeće „Zavodi RR“ predato je na upravljanje radnicim i o tome svedoči tabla na zgradi „Ei holdinga“.
Najuspešniji period poslovanja je bio od 1965. do 1980. godine. U to vreme je Ei imala pogone u Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi, Aleksincu, Đevđeliji (Makedonija), Srbu (Hrvatska), oko 50 fabrika sa 28.000 radnika i bruto proizvodom oko 700 miliona dolara godišnje. Elektronska industrija je u to vreme imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz. Proizvodili su se aparati i uređaji u velikim serijama: radio aparati, zvučnici, pojačala, sistemi za ozvučenje, računari, električna brojila, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, obične pegle, „rolo“ pegle, Crno beli televizori, Kolor televizori, telefoni, telefonske centrale, vf uređaji, radio stanice, uređaji železničke signalizacije, semafori i prateća oprema, uređaji specijalne namene za potrebe vojske i milicije, štampana elektronska kola, proizvodi industrijske elektronike, auto-elektronika, rengen aparati, medicinski uređaji, kolor katodne cevi, elektronske cevi, klima uređaji, kartonska ambalaža, plastična galanterija, feromagnetni materijali, otpornici, kondenzatori, mehanički delovi uređaja, poluprovodnički elementi…
Od 1991. godine počinje pad Elektronske industrije Niš i od tada počinje povećanje gubitaka, smanjenje broja radnika i smanjenje proizvodnje. Od 2000. godine kada je u preduzećima (društveni kapital) bilo oko 10.000 radnika počinje privatizacija perspektivnih preduzeća i stečaj nerentabilnih preduzeća.
Već 2009. godine broj radnika u neprivatizovanim preduzećima (i onim koja su bila pred stečajem) bio je oko 1000. Sredinom 2010. godine je ostalo oko 100 radnika u preduzećima sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom.
Kroz privatizaciju i stečajni postupak u krugu EI sada (2010) posluje preko 30 preduzeća raznih profila.
U periodu 2009-2010. rukovodstvo Ei pokušava sa organima vlasti (grad i republika) da u krugu bivše Elektronske industrije oživi proizvodnju i stvaranje novih preduzeća („Tehnološki park“, „Bescarinska zona“ …).
Septembra 2013. godine, zbog blokiranog računa Privredni sud u Nišu pokrenuo je prethodni stečajni postupak za korporaciju „Ei”. Oktobra meseca 2013. godine, uplaćena su potrebna sredstva a stečajni postupak time obustavljen.
Dana 28.09.2016.godine Privredni sud u Nišu pokrenuo je stečajni postupak „Holding korporacije Ei AD Niš“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Добро дошли у Град мотача каблова !