Đorđević o značaju dezinformacija: Istraživanja pokazuju da se lažne vesti podele najmanje 970 puta
Šta su dezinformacije, ko ih širi, od čega treba da se sastoji medijski sadržaj, šta je novinar, kao i odgvore na mnoga pitanja, učenici gimnazije Bora Stanković i Stevan Sremac na održanom javnom času u holu škole imali su priliku da saznaju na otvaranju izložbe ,,Lažne vesti ˮ. Na otvaranju izložbe govorili su predstavnici gimnazija Bora Stanković i Stevan Sremac, profesorke Ljiljana Marković, Zorica Milenković i Dragan Đorđević u ime Saveta za štampu.
Izložba se sastoji od četiri „totema“ koji stoje u prostoru i učenicima nude odgovore na pitanja: zašto su lažne vesti loše iako su zabavne, šta su dezinformacije, ko najčešće širi lažne vesti, kakva je uloga u svemu tome influensera i poznatih ličnosti.
Dragan Đorđević ističe da je od velike važnosti znati prepoznati lažnu vest, ali i da oni koji šire lažne vesti i te kako zarađuju na tome.
Kao jedan od primera naveo je da je više od hiljadu ljudi izgubilo život verujući lažnim vestima u pandemiji korona virusa i da u digitalnoj eri tema ove izložbe dobija dodatno na značaju.
Đorđević navodi da prema nekim istraživanjima, svaka lažna vest podeli najmanje 970 puta.
“Savet za štampu je samo regulatarno telo koje su osnovali vlasnici medija, novinarska udruženja i novinske agencije i okupili članove medija. Samoregulatorno telo znači da savet za štampu pomaže da se medijska struka u našoj zemlji unapredi, ali da se drži kodeksa novinara. Kodeks novinara je, grubo rečeno, sveto pismo novinara. Kodeks novinara treba da nama svima omogući da budemo blaovremeno, istinito i poptpuno informisani o svemu i da na osnovu tih informacija mi napravimo izbor”, objašnjava Đorđević.
Profesorka srpskog jezika i književnosti, Ljiljana Marković istakla je da današnje generacije raspolažu informacijama kojim niko nije mogao prethodnih hiljadama godinama niti se nadao da će imati ptistup tolikim informacija.
“Mi se već nalazimo u stanju prezagušenosti. Po tradicionalnom novinarstvu, nista se sme da se objavi u novinama ukoliko nije provereno iz dva validna i proverljiva izvora. Treba biti vrlo obazriv”, kaže Marković.
Osvrnula se i na uticaj medijskih ličnosti i influensera na današnju omladinu.
“Svi smo mi konzumenti medija i raznih društvenih mreža. Očekuju se da na zvaničnim medijima vesti moraju da budu proverene i tacne. Lažne vesti se jako šire putem društvenih mreža, a svi smo mi veliki konzumenti mreža. Ljudi koji šire lažne vesti misle da nemaju nikakvu odgovornost za širenje takvih vesti. Imate razne medije, pogotvu medije koji žive od skandala i pišu svašta. Njihov cilj je da proture lažne vesti, iako za to budu sudski gonjeni”, kazala je Vesna Torović, novinarka Danas -a.
Izložbu „Lažne vesti“ organizuje Savet za štampu u okviru projekta “Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj – faza dva.”, koji su podržali Evropska komisija i Unesko.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
