Ako rođak iz Amerike želi da vam pošalje novac moraće nekoga da zamoli za tu uslugu i to uradi na crno sa puno rizika ili da ga pošalje legalnim putem što zahteva i odgovarajuće troškove. Da više ne bi bilo nesigurnosti i velikih troškova koristiće se blokčejn tehnologij, ili slanje novca uz pomoć odgovarajuće platforme i mobilnih telefona.Tako će se tim novcem plaćati i računi.
Ovakav način transfere novca iz dijaspore u maticu zaživeo je juče kao projekat kada su predstavnici grada Niša i Programa UN-a za razvoj-UNDP, gradonačenik Darko Bulatović i Steliana Nedera, potpisali Memorandum o saradnji na projektu „Doznake zasnovane na blokčen tehnologiji grada Niša“ koji će trajati tri meseca.
Projekat je pokrenut kako bi se testiralo na koji način ova vrsta napredne tehnologije može biti od koristi za građane, kompanije i državu. Ima za cilj da, korišćenjem inovativne blokčejn tehnologije, olakša i pojeftini transfer doznaka od strane fizičkih lica u inostranstvu ka individualnim primaocima novca u Srbiji.
U okviru projekta biće omogućeno da izabrani primaoci u Nišu dobiju doznake direktno, bez posrednika, uz znatno niže troškove transfera u odnosu na aktuelne tržišne cene za transfer novca. Ukupna vrednost celog prijekta biće do 85.000 dolara, a vrednost pojedinačnih transfera bi trebalo da bude do 100 evra, odnosno 100 dolara, u zavisnosti od zemlje odakle se novac šalje.
„Drago mi je da je Niš deo ovog projekta za koji verujem da će se uspešno okončati i da će doneti benifite onima koji su njegovi subjekti i nosioci, ali i nešto više od toga, da će ovaj projekat omogiti da proširimo saradnju sa kancelarijom Ujedinjenih nacija na neke nove projekte koji su značajni za naš grad i ovaj region ali i za Ujedinjene nacije“, istakao je gradonačelnik Niša Darko Bulatović.
O samom projektu, načinu kako će biti sproveden, dobiti koju će imati građani i grad govorila je Steliana Nedera.
„Cilj projekta je povezivanje srpske dijaspore i njihovih porodica u matici, a UNDP ga je osmislila kako bi testirala na koji način ova vrsta napredne tehnologije može biti od koristi za građane, lokalnu samoupravu i državu“, kazala je ona i dodala:
„Grad Niš je izabran zbog svojih bliskih i jakih veza sa dijasporom, kao i otvorenosti grada za primenu novih tehnologija. Formiran je i poseban tim zajedno sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, radi pružanja podrške sprovođenju ovog projekta“.
Pilot projekat podrazumeva učešće do 200 primalaca doznaka koji su odabrani putem javnog poziva za dobrovoljno učešće. Primaoci će dobiti digitalne vaučere u vidu identifikacionih kartica i moći će da koriste dobijena sredstva za plaćanje komunalnih računa i kupovinu namirnica u tri transparento odabrana lokalna maloprodajna objekta za prehrambene proizvode u Nišu. Procenjuje se da će predviđena vrednost svih transakcija učesnika iznositi 20.000 američkih dolara. Cilj je i da se se smanje troškovi transfera novca.
„Stvarni život je da neko iz dijaspore šalje novac svojim rođacima u matici tako što zamoli nekoga da taj novac odnese na određenu adresu. Takav transfer novca noje siguran, a mi blokčejnom želimo da slanje novca bude sigurnije, jevtinije i transparentnije“, objašnjava Željka Topalović, menadžer ovog projekta.
„Potrebno je da onaj koji šalje novac jednostavnom aplikacijom će izvršiti uplatu novca kroz on lajn platformu, a primalac, ili preko fizički odštampanog vaučera ili primenom mobilnog pametnog telefona, da plati račune u objedinjenoj naplati ili u nekoj od prodavnica u gradu Nišu koje su izabrane“.
Praktično to znači osoba iz Amerike uplati 100 dolara preko aplikacije rođaku u gradu Nišu. On ne treba ništa da radi, da ode u Objedinjenu naplatu u iznosu od 50 dolara, a ostalih 50 dolara može da potroši u nekoj od izabranih prodavnica.
Milan Ranđelović, načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte dodaje da grad Niš nije slučajno izabran za ovaj projekat.
„Niš je kroz istoriju bio grad naprednih tehnologije u kome se sada radi na razvoju savremenih naprednih tehnologija, a tu svakako spada i primenu bokčejn tehnologije“, kaže Ranđelović.
„To je jedan od razloga, a drugi je da iz našeg grada ima dosta ljudi koji žive u dijaspori, i tako smo došli do ideje da je Niš najpovoljnije mesto da se jedan ovakav projekat realizuje. Nadamo se da će ova inicijativa da se nastavi i da se primeni u drugim delatnostima“.
Prema njegovim rečima postoji procena da oko 25 odsto stanovnika prima novac iz inostranstva od svojih rođaka legalnim ili nelegalnim tokovima. I u Nišu je ta populacija velika i zato se sa ovim projektom kreće upravo iz ovog grada, a projekat će pokazati kako sve to funkcioniše i kako su korisni zadovoljni.
Ovakav transfer novca može u velikoj meri doprineti i ekonomskom razvoju države sa velikom dijasporom, kao što je Srbija, gde skoro 800.000 ljudi prima novac iz inostarnstva, a taj iznos godišnje iznosi i 4,5 milijardi evra godišnje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
