Kolumna

Corona: samo se mi spremamo za smak sveta

Nišlijka O. R. juče se vratila iz Španije, gde je trebalo da provede mesec dana na stručnom usavršavanju, prekinutom posle samo desetak dana. U studentskom domu u Salamanki, gradu sa nastarijim španskim univerzitetom i mnogobrojnim građevinama pod zaštitom UNSEK-a, taman je imala vremena da se uveri u to kako dobra organizacija može da smanji paniku među stanovništvom i stvori podnošljivu atmosferu u uslovima koji se nikako ne mogu nazvati podnošljivim.Prvi njen utisak po povratku iz Španije, na samom ulasku u našu zemlju, baš u vreme dok smo mi obaveštavani o uvođenju vanrednog stanja, bio je potpuno razočarenje:

„Ja sam iz reda  na Aerodromu ‘Nikola Tesla’ u Beogradu izašla, jer nisam mogla da trpim to guranje, viku, kritikovanje. Sačekala sam sat vremena i dobila pečat. Obratila sam se i policajcima, kažem, može li da se poštuje taj metar rastojanja, ima li načina. Kako, šta Vi mislite… nemoguća misija. Kažem, ne pokušavam da vam solim pamet, htela sam da podelim iskustvo sa većeg aerodroma s kog dolazim i u ovom ‘redu’ neću da čekam, jer šta ako imam virus pa zarazim nekog ko nije mlad i jak. Rekoše mi da je sa našim narodom nemoguće i… hajde, kažite Vi nama kako mi to da izvedemo. Rekoh, vi ste red i zakon. Poželeh im svako dobro jer, deluje beznadežno, nema ideje.“

Aerodrom Nikola Tesla, juče
Aerodrom Nikola Tesla, juče

Već drugi utisak, međutim, u potpunosti je promenio njenu sliku (ne)organizovanosti nadležnih u borbi za suzbijanje corone:

„Nakon što sam, u skladu sa uputstvom koje su nam dali pri ulasku u zemlju, nekoliko puta zvala Institut za javno zdravlje u Nišu, jer su linije zauzete, s jednog broja od tih mi je stigla poruka da će me zvati kasnije. I pozvao me je epidemiolog dr Spasić, za koga mogu samo da kažem reči hvale. Razgovor je trajao dugo, više od pola sata, jer je stvarno potrebno mnogo vremena dok kažu sve i uzmu sve podatke. Dao mi je vrlo detaljne informacije, odgovorio na svako moje pitanje, objasnio mi sa stručne strane sve što sam tražila. Izrazio je razumevanje za život u izolaciji, za šta smo dobili pismeni nalog prilikom ulaska u zemlju, dao predloge kako da čovek sebi ulepša dane, kao i utešne reči, naglasio da se radi o drastičnim merama, ali da one imaju svoju svrhu.“

Prijatno je iznenađena i time što je doktor sa kojim je razgovarala saslušao i zapisao njene predloge i primedbe.

„To je prvi čovek koji mi je u ovoj zemlji, čiji se stanovnici pripremaju za smak sveta, rekao nešto razumno i ohrabrujuće. Savetovao mi da pratim relevantne izvore informacija, da čitam, da iskoristim priliku da odgledam filmove. I da se, za ne daj Bože, uvek javim njima iako im je gužva, iako mnogo rade, iako su umorni. I na kraju nije zaboravio i da mi uputi lepe želje“

I da se vratimo na njeno špansko iskustvo. Tamo je, objasnila mi je, najpre najavljeno vanredno stanje, onda su pripreme trajale dva dana pa je i uvedeno.

„Sve sam videla, i najavu i pripremu i sprovođenje. I tamo nema ovolike panike, ni izbliza. Samo mi ćemo da pomremo od ovoga. A tamo vlada disciplina umesto panike, uz metar rastojanja između ljudi u svim redovima.“

Naše naravi, rekli su milicionari juče na aerodromu, dok su posmatrali tiskanje ljudi pred šalterom, bez rešenja za taj nered. Za to vreme, u nekim marketima kupci pred kasama uredno prave rastojanje od metar između sebe, dok se u nekim ponašaju kao neobavešteni. Sutra će, najavili su nam već, najverovatnije uvesti zabranu kretanja starijih od 65 godina. Sudeći po ponašanju ljudi iz mog okruženja, slobodno mogu reći: I ako će.

Moja sagovornica deli uverenje svojih drugara koji se nadaju da će ovi teški uslovi povratiti dobrotu koja kod nas po običaju dolazi do izražaja kada nam je teško, ponavljajući savete ljubaznog epidemiologa da ovo vreme valja iskoristiti za čitanje, boravak u sopstvenom domu bez žurbe i u mislima o obavezama koje su ionako zaustavljene, šireći lepu reč.

Pošto smo, valjda, popunili svaki slobodan prostor u stanovima zalihama namirnica koje ćemo potrošiti, nadamo se, do početka neke sledeće kataklizme, vreme je da se posvetimno sebi. A i time i svima onima koje možemo ugroziti nekorektnim ponašanjem u doba corone.

 

 

 

 

 

 

 

Ključne reči

Povezane vesti

8 Komentara

  1. Па шта се постиже томе да се забрани излазак старијим од 65 година .
    Код нас се живи у заједницама , родитељи деца унуци итд .
    Значи да млађи могу да излазе и да заразе ове који не излазе.
    Па то је ван памети .
    Па они нису у изолацији они само не смеју да излазе и праве гужву .
    Нема логике за наш случај , друго су земље где свако има своје и живе сами

    1. ima smisla… upravo zbog guzve i panike koju prave bez veze a o kojoj govoris… nadam se da cu sutra moci da zaista nabavim neke namirnice koje su mi REALNO potrebne u normalnim kolicinama sa manje guzve i panike koju upravo ti stariji prave iz nepoznatog razloga…

    2. Ne zive svi u zajednici sa starima. Ja cu sedeti kuci, prihvaticu zabranu, jer JA MOGU da zaradim virus i umrem, sto i nije najgore vec da ga prosirim dalje (dok ne umrem) na nekog mladjeg koji je u rizicnoj grupi, koji moze umreti. Zar je to TOLIKO tesko shvatiti. Sirice virus svi ali dajte da babe i dede ga ne sire.

    3. Niko nije napamet i iz običnog hira predložio mere pa zatim, pošto se kod nas izgleda disciplina ne „hvata“, niti shvata, prevideo i kazne za njihovo nepoštovanje. Ako ne drugo, svako je video bar upustvo u tv spotu – svako da sedi u svojoj sobi. A kod nas, na svu sreću, svaki stari čovek ima tu jednu svoju sobu, odnosno tamo gde ih je dvoje, podrazumeva se da su zajedno. Pa i to je već nešto. Laik sam za ovu temu, a kada nešto ne znam, slušam stručnjake. Ne vlast, ne konkretnu osobu na vlasti, nego struku. Pa i niški doktori, epidemiolozi, uvreda bi bilo da imenujem nekoga posebno, ne samo da su stručni, nego su i autoriteti u svojoj oblasti. Koliko sam shvatila i što je po njih najgore, em imaju veće šanse da se zaraze nego mladi i mlađi od njih, em samu bolest mnogo teže podnose. Ne smem ni da pomislim u kakvim mukama po Italiji, ostavljenoj od skoro celog sveta na cedilu, umiru zaraženi stariji od 65 godina za koje je odlučeno da nemaju prava na respirator, pojavi li se neko ko je mlađi. Kada to imate u vidu, jasnije će Vam biti i zašto bi najstariji trebalo da se bolje čuvaju i zašto je na svima nama obaveza da ih još više čuvamo.

  2. Pa zato epidemiolosku sluzbu ne moze niko da dobije kad se pola sata iznose predlozi i sugestije umesto da se pricesuiraju hitni pozivi. Ko dodje iz inistranstva gde je proveo 10 dana, pa se odvikne od redova i guzve, straha i panike prisutnih decenijama unazad u ovom narodu, ko nije preziveo ratove, sankcije i bombardovanje, ne zna sta je beznadje. Sta je glad. Ne treba se smejati tudjim strahovima. Mladi nece umreti, ali nekima od nas jos ima ko da umre. Ako moze sutra, dajte da ne umiru danas..

    1. Verovatno zbog toga što toliko hitnih slučajeva, na svu sreću, i nema… što kazuje statistika koja se svakodnevno objavljuje. Zar zaista mislite da bi bilo koji lekar u alarmantnoj situaciji kada je zatrpan hitnim pozivima, da ne kažem urgentnim, imao vremena za dugačak razgovor? I drugo, naravno da će svaki stručnjak, kada ima za sagovornika inteligentnu i obaveštenu osobu, koja dolazi iz jednog žarišta i od koje ima šta novo i korisno da čuje na temu koja mu je struka, odvojiti svaki minut koji može da odvoji isključivo u interesu te struke i pacijenata.

  3. 24.02. je djevojka napustila Italijui odletjela za ŠPANIJU. U avionu, kao i na aerodromu su je gledali vrlo čudno, jer je nosila masku. Samoinicijativno nije htjela kontakte i druženja po dolasku. Sada je u obaveznoj izolaciji, koja važi za sve. Odgovornost je na pojedincu!

  4. Zasto si uopste dolazila ako imas reci kritike jos na aeodromu.Ostani gde je bolje.Nisi tu sada da tumacis i poredis .Mi koji zivimo i radimo u ovoj temlji sada imamo pravo da tumacimo a ti ne radimo .Takodje i ti imas pravo ali kako samo sve lose prvim korakom u Srbiji.Ja ne bih krocio vise u Srbiju da imam takvo misljenje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close