Društvo

Bojanić: Surova 1941. po srpski narod, kako je sve počelo i do čega nas je dovelo

Dok je Drugi svetski rat u Evropi buktao i odnosio ljudske žrtve, mi kao da to zlo nismo razumeli i olako ušli u razaranje, stradalaštvo, podele i bratoubilački rat. Kao da smo zaboravili da smo Srbi. Da li smo mi loše razumeli okruženje ili je okruženje iskoristilo priliku... da bi sve ovo razumeli moramo biti surovo iskreni. A sve dok ne budemo imali trezveni pristup delićemo se i dalje, a svi smo samo SRBI

Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941.god pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol.U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj dvorani, po odluci Krunskog saveta 25. marta 1941.god, Dragiša Cvetković i Aleksandar Cincar-Marković potpisali su protokol odnosno ugovor i tako je Kraljevina Jugoslavija postigla svoju vojnu neutralnost ali je samim tim i delimično pristupila Trojnom paktu sila Osovine, piše Đorđe Bojanić, urednik portala srpskaistorija.com

 

Politika Mart, 1941. godina Foto: Srpska istorija, Đorđe Bojanić

U posebnim notama koje su potpisali ministar inostranih poslova Nemačke Ribentrop i ministar inostranih poslova Italije Ćano, potvrdili su da poštuju suverenost i teritorijalni integritet Jugoslavije. Utvrđeno je i da se neće postavljati nikakav zahtev za vojnu pomoć, da Sile osovina za vreme rata neće Jugoslaviji podnositi zahtev za odobravanje prolaza trupa ili transporta preko jugoslovenske teritorije, da će pri novom određivanju granica na Balkanu voditi računa o interesu Jugoslavije kada je u pitanju teritorijalna veza sa Egejskim morem i proširivanjem njenog suvereniteta na grad i luku Solun. Dogovoreno je da se ove odluke čuvaju u strogoj tajnosti.

Foto: Dragiša Cvetković i Joahim fon Ribentrop potpisuju bečki protokol 25. marta 1941.

“BOLjE RAT NEGO PAKT! BOLjE GROB NEGO ROB!“

Knez Pavle Karađorđević i vlada Cvetković–Maček su smatrali da će Jugoslavija tako očuvati svoj položaj. Događaji koji su usledili su to i opravdali. Dva dana kasnije, 27.marta, desio se vojni udar (koji je za posledicu imao rat).

Na hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Kraljevine Jugoslavije i uzvikivali parole – ,,BOLjE RAT NEGO PAKT! BOLjE GROB NEGO ROB!“ .

Klicalo se i ,,HOĆEMO SAVEZ SA RUSIJOM“ , ,,Sovjetska Rusija“ koja je tad bila u savezu sa Hitlerom (imala ugovor o međusobnom nenapadanju).

Protiv pakta bila je Pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Gavrilom Dožićem.

Srušena je vlada, pohapšeni su ministri, svrgnuto Namesništvo, a kralj Petar II Karađorđević proglašen punoletnim, šest meseci pre svog osamnaestog rođendana.

Prevrat (puč) od 27. marta 1941. godine koji je izvela zaverenička grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem i generalima povezanim sa jednim delom jugoslovenske buržoazije i engleskom obaveštajnom službom koja je sve to finansirala novcem sa oko 500.000 funti (među kojima je bilo iskrenih i ubeđenih rodoljuba i antifašista), bila je u isto vreme i odraz revolucionarnog raspoloženja radničke klase, kao i svih ostalih rodoljubivih demokratskih i antifašistički raspoloženih snaga. Englezi su tražili novi front da bi se oslobodili od neprestanih napada Nemaca (koji su neprestano do tada bombardovali Engleske gradove, Koventri, London…) to je bilo najlakše odraditi na Balkanu.

Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: „Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.“

27. marta 1941. ujutru, Radio Beograd objavio je jednu neobičnu, važnu i značajnu vest – da je maloletni kralj Petar II zbacio svoje namesnike, uzeo vlast y svoje ruke i mandat za sastav vlade poverio armijskom đeneralu Dušanu Simoviću.

Lažna vest i ,,kraljev“ govor

Kralj Petar II Karađorđević
Radio Beograd je, 27. marta 1941. ujutro, objavio jednu neobičnu, važnu i značajnu vest – da je maloletni kralj Petar II zbacio svoje namesnike, uzeo vlast y svoje ruke i mandat za sastav vlade poverio armijskom generalu, Dušanu Simoviću.

Iako je poslednjih dana marta vladalo jedno napeto raspoloženje, pa se moglo svašta očekivati, mnogi slušaoci posumnjali su y istinitost ove vesti. Ali, uskoro, i oni su prestali da sumnjaju kada su preko radija čuli glas mladoga kralja Petra II kako čita svoju proklamaciju.

Međutim, niti je kralj zbacio svoje namesnike, niti je uzeo vlast y svoje ruke, niti je poverio mandat Simoviću, a najmanje da je čitao na radiju svoju proklamaciju. Sve je to bila laž, prevara, falsifikat, jedna retko drska, gangsterski izvedena mistifikacija od izvesnih lica, koja su htela, posluživši se nedozvoljeno Kraljevim imenom, preokret u svoju komunističku korist.

Kraljev govor preko radija Beograd bio je falsifikat. Taj govor, bez znanja Kraljevog, održao je kapetan Jakov Jovović. On je kasnije, u toku rata, pričao o tom govoru i proklinjao je dan 27.mart, kao i one koji su puč izveli.

„Srbi su ponovo pronašli svoju dušu“, uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo.

To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: „Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa.“

Malo ljudi je govorilo da je to izazivanje najjače vojske sveta i da je poraz neminovan. Uprkos svim saznanjima o nespremnosti Hrvata i svih manjina da se bore, o zastarelosti vojne strategije i tehnike, neostvarenoj mobilizaciji, ipak verovalo se u mitsku i iracionalnu predstavu o srpskom vojniku, nepobedivom kad brani svoju otadžbinu.

Kao da nismo razumeli okolinu i tu videli opasnost, da su sve zemlje sa kojima smo se graničili sem Grčke bili u paktu sa Nemcima… a imali smo opciju neutralnosti.

Izvršioci puča 27. marta 1941. godine znali su vrlo dobro da je ceo narod bio ponesen osećanjima, dakle srcem, protiv potpisivanja pakta, pa su svesno iskoristili to narodno raspoloženje da bi izvršili jedan čin čije su posledice bile nedogledne za Kraljevinu Jugoslaviju, a naročito za mučenički srpski narod.

Komunističkom akcijom (koja je do tog trenutka bila u ilegali) u manifestacijama i demonstracijama 27. marta rukovodio je štab u kome su se nalazili Milovan Đilas, Rade Končar, Svetozar Vukmanović-Tempo i Cana Babović. Na mitinzima su govorili Lola Ribar, Rifat Burdžević, Rade Končar, Sima Milošević, Đorđe Jovanović, Vlado Popović i drugi.

Rat ušao na širom otvorena vrata
Odluka o napadu doneta je 27. marta, po vestima prvim iz Beograda Adolf Hitler je naglasio da je Jugoslavija oduvek bila nesiguran faktor, posebno Srbi koji su neprijatelji Nemaca. Zbog toga je odlučio da se Jugoslavija razbije i vojnički i kao država i da se udari nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Jugoslovenska vojska je bila rastrojena i nespremna za borbu.

Kao pogrešnom se pokazala odluka da se brani cela država, jer vojni vrh nije hteo da ozvaniči nespremnost Hrvata.

U vojsci su se nalazili mnogi agenti Nemačke i Italije, koji su unosili zabunu i vršili sabotaže. Mnogi oficiri nisu hteli da se bore. Hitler je napao Jugoslaviju bez objave rata.

Napad je počeo bez objave rata 5. aprila u 22 časa, prepadom na granične karaule. Oko dva noću Nemci su zauzeli Sipski kanal na Dunavu, a oko pet i deset bombardovani su i aerodromi.

Iznenađenje je u potpunosti uspelo.

U bombardovanju 6. aprila 1941. godine stradala je i Narodna biblioteka u Beogradu
Rat je završen za dvanaest dana, a jugoslovenska vojska se raspala kao i država. Sporazum o primirju (kapitulaciji) potpisan je 17. aprila 1941. godine.

Ostatak teskta možete pročitati OVDE.

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Jedan komentar

  1. Englezi su veliki zlotvori Srbiji. Ničim izazvani. Njihovo je maslo 27 Mart, „bežanje“ Kralja, dobrim delom i 1999. I dan danas, MI 4 rovari Srbijom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button