Anđela i Aleksandra koncertne dvorane zamenile OBRENOVIĆEVOM ULICOM : Ljubav prema muzici dele sa Nišlijama

Anđela Stojanović i Aleksandra Trifunović su slučajno počele da sviraju u Obrenovićevoj ulici, a njihova pojava i muzika su privukle prolaznike koji sve češće zastajkuju da čuju do kraja kompoziciju koju izvode. Za njih je sviranje na ulici zadovoljstvo, ali dodaju da može nešto i da se zaradi. Dovoljno za studentski život, kažu ove dve devojke. Obe devojke su na četvrtoj godini Fakulteta umetnosti, Anđela svira violinu, a Aleksandra kontrabas. Spajaju ih mnoge stvari.

“Upoznale smo se na fakultetu, postale smo drugarice, onda i cimerke, a sada smo zajendo i u Obrenovićevoj ulici. Za nas je ovo i posao i razanoda. Volimo da sviramo, pa bilo gde da je to”, kažu sa osmehom na lici ove mlade devojke i dodaju da je ovo dobar način da se klasična muzika prinliži širokoj publici, ali i da utiču na ukus mladih kada se radi o izboru muzike koju će slušati.

Neke Nišlije uživaju u njihovoj muzici gledajući na njih kao na turističku atrakciju koja grad približava evropskim prestonicama, drugi samo prođu, pojedini prolaznici daju i “napojnicu”, većina smatra da samo rade ono što najbolje znaju i za šta se školuju, sviraju. Za njih je ovo hobi, ali i sezonski posao preko leta do sledećeg ispitnog roka. Istovremeno je to i šansa da se zaradi neki dinar. Zarada je skromna, onako studentska, za džeparac.

Anđela je na studije u Niš došla iz Kragujevca. Dok svira na ulici sanja i svoj san.

“Sada završavam četvrtu godinu i moji planovi, kada je budućnost u pitanju, vezani su za inostranstvo, za Italiju”, kaže Anđela. “Odavno već želim da odem u Kremenu i da pravim violine.Ne mogu da objasnim odakle interesovanje za to, mada mi svi postavljaju to pitanje. Jednostano osećam da to mogu, da sam za to rođena, da će to da me ispuni na jedan poseban način. Kada volite muziku, volite i instrumnet koji svirate, a onda želite i da mu udahnete nešto svoje”, objašnjava Anđela.

Dodaje da violinu svira 15 godina.Druženje sa instrumentom je preraslo u neku vrstu ljubavi.

“Uživamo dok sviramo, mada neki to ne gledaju tako”, dodaje Anđela.

Aleksandra Trifunović je u Niš stigla iz Berana. Ovde studira na Fakultetu umetnosti. Opredelila se za kontrabas mada ovaj instrument mnogi povezuju sa jačim polom, ali kada vidite Aleksandru sa njenim instrumentom postaje vam jasno da se radi o zabludi.

“Sve je više devojaka koje se opredeljuju za ovaj instrumnet i to nije slučajnost. Ima nešto u njegovom zuku što vas mami i ne ostavlja vas ravnodušnim. To je ta tanana nit koja nas poveže”, kaže Aleksandra. “U poslednje vreme ima puno devojaka koje sviraju bas, i to dobro sviraju”.

Njeni planovi za budućnost su nešto drugačiji od Anšelinih. Ona želi da nastavi master studije, a onda da radi u nekom orkestru.

“Za dobre muzičare mislim da ima mesta u zemlji i da ne moraju da odlaze u druge zemlje, ali se, generalno, njihov rad ne ceni dovoljno”, dodaje Aleksandra.

U ovom slučaju rad se ne može zanemariti. Obe devojke kažu da je vežba neizbežna. Svakog dana se vežba i po nekoliko sati.

Za rastanak sa nama poklon, Mala noćna muzika. Prolaznici se okupljaju u sve većem broju. Deca su u prvom redu. Valjda će oni biti jednog dana u prvim redovima u Sali Simfonijskog orkestra u Nišu.

Nišlije su oduševljene muzikom ovih devojaka. Kažu, da se po njima prepoznaje pobedina ulica, dodaju da im šetnju čine još lepšom, a stiče se i utisak da se nalaze u nekoj evropskoj prestonici.

“Sviđa mi se kako sviraju i uvek zastanem da ih slušam”, kaže jedna prolaznica. Moli nas da je slikamo sa njima.

Kao i Anđela i Aleksandra,većina svirača je muzički obrazovana, ali je, kažu, sviranje na ulici opuštenije, a publika često učestvuje u nastupu, igra i peva sa njima.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.