Bio je lep sunčan dan. (divan početak….Beletristika)
Izveo je unuku u šetnju…
Mali zvrk, ženskog rodoslova najuže porodice…
Lepojka…njegov životni suvozač..svaki put ga je ispraćala istom deklamacijom.
– …Nemoj da joj daš da trči, oznojiće se….
Nemoj da joj kupuješ sladoled… Nemoj da se valja po travi…..Na ljuljašci, nemoj visoko…
– Dobro bre ženo…nešto mora!
Taktički lukavo je ubedio unuku, da ne može da juri za njom po parku, zbog godina i zdravstvenih problema…pa anđelak, njega, pokroviteljski vodi za ruku.
Dvosatna šetnja u obostranu korist…
Za nju, da se odvoji od TVa i kompjutera..i za njega.. po savetu lekara.
U susret im dolazi dama sa unukom na trotinetu..
U jednoj ruci nosi loptu.. u drugoj, cigaretu…
I ako nije stavio naočare (da deluje mlađe)..prepoznaje je…
To je ONA…devojčica iz …sedamdeset i …….ne seća se tačno koje..
Vreme…pouzdani razređivač sećanja…nije stigo baš sve da izbriše.
Proba da retušira uspomenu.
Bio je zaljubljen u nju….Valjda…Nadao se, i ona u njega…Valjda..
Preležao je na nogama…mangupski…kako se tada nosilo.
Ta parkovska staza, postaje crna rupa za put kroz vreme.
U vreme, kada su dame birale…U godine, kada mu se činilo da je svemir provincija..
U period, kada je Čair bio mesto za osamljivanje parova..
U doba, kada se uče poljupci..oni ,,filmski,,….na klupi..u senci krošnji.
Kada se jezik držao u svojim nepcima…a srce, na povocu, da ne izleti i otkuca tremu.
Na brzo premotavanje..seti se..da je tada tek počinjao da puši..
Zbog poze..da ispadne frajer…Njoj je smetao dim…pa je odmah gasio tek zapaljenu cigaretu..kao zbog nje..a smetao je i njemu..
Nikotinski zavisnik je postao tek kasnije uz dugotrajni trening…A evo sada nepuši već…koliko ima…374 dana..Zabranio mu doktor.
A baš bi mu prijala cigareta…..Ona puši?
– Deko…hoćeš i ti meni da kupiš trotinet?
– Hoću zlato.
Život..scenarista amater.. kako već ume da napiše likove i situacije..Izlizano i patetično.
Režira..da se njih dvoje mimoilaze baš ispred ,,one,, klupe…
Uz malu promenu scenografije…
Klupa je sada betonska…sa polomljenom letvom po sredini…
Između te dve klupe…pružili se milioni…godina, ljudi, događaja…
– Zdravo!…reče ona…nevešto krijući cigaretu.
– Zdravo!…reče on…praveći se da ne vidi neuspeo trik.
Da li još prodaju cigarete na komad?..Kad odvede unuku kući…u povratku.. kupiće jednu cigaretu…Dve…Ko jebe doktora…Dva dima, neće da škode.
,,Nemoj da pušiš…nemoj da piješ…nemoj da juriš ženske,,
– Dobro bre doktore…nešto mora!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
