Suva gradnja – odlično rešenje za unutrašnje zidove!

Kada je reč o suvoj gradnji, najčešće se pod istom podrazumeva korišćenje gips-kartonskih ploča. One se upotrebljavaju za podizanje pregradnih zidova, oblaganje postojećih pregradnih zidova, za spuštene plafone. Tačnije, koriste se u suvoj gradnji, suprotnoj tradicionalnom zidanju ciglom i malterisanju.

Prednosti suve gradnje gips-kartonskim pločama

Gips-kartonske ploče imaju slojevitu, sendvič strukturu. Između kartonskih panela nalazi se gipsana ispuna odnosno gipsano jezgro. Popularnost su stekle prvenstveno jer se njima brže i lakše radi, nema toliko nereda (jer se suv postupak montaže) i pristupačne su cene. Suva gradnja običnog pregradnog zida se kreće između 15 i 25 EUR/m2, a dvostrukog do 35 EUR/m2.

Površina od gips-kartonskih ploča se posle jednostavno okreči, odnosno podložna je završnoj obradi kao i omalterisani zidovi. Za pregradne zidove od gips-kartonskih ploča vezana je jedna zabluda – da se kroz njih sve čuje. Međutim, ova zabluda nema osnovu.

Suva gradnja ima i druge prednosti. Ima znatno kraći period sušenja nego klasično malterisanje, lakša je demontaža u slučaju adaptacije kuće. Gips-kartonske ploče obrazuju savršeno ravne zidove u koje se može postaviti toplotna izolacija. Omogućavaju i jednostavnije naknadno izvođenje električnih i drugih instalacija.

Međutim, važno je istaći da gipsani zidovi imaju i jednu manu – smanjuju dimenzije prostorije za oko 5 centimetara po zidu.

Kako se koriste gips-kartonske ploče?

Postoji dva načina korišćenja gips-kartonskih ploča.

Na metalnu (najčešće) ili drvenu potkonstrukciju odnosno okvir se postavljaju gips-kartonske ploče. Gips-kartonske ploče se seku do željenih dimenzija i ukrajaju. Na zidove se prvo fiksira konstrukcija, koja pravi distancu između zida i gips kartonskih ploča. Ova distanca omogućava lako razvođenje elektroinstalacija. Kada se postavljaju gips-kartonske ploče, one se uvek distancerima podižu jedan centimetar od poda, odnosno cementne košuljice kako ne bi povlačile vlagu. Između okvira i ploča se, kako bi zidovi bili termoizolovani, postavlja izolacioni materijal, najčešće mineralna vuna. Na kraju sledi bandažiranje, gletovanje, krečenje ili postavljanje keramičkih pločica.

Ovo je odličan način da se poboljša termo i zvučna izolacija starim, loše izolovanim objektima. Takođe, dobar su izbor za pokrivanje većih neravnina na zidnim površinama.

Pregradni zidovi mogu ima jednostruku ili dvostruku potkonstrukciju, a mogu se oblagati sa jednim ili sa dva sloja gips-kartonskih ploča. Dva sloja su potrebna kod zidova s većim opterećenjem.

Pored toga što se gips-kartonske ploče mogu zašrafiti na metalnu ili drvenu potkonstrukciju, one se mogu i direktno lepiti na postojeće zidove. Podloga na koju se lepe gips-kartonske ploče mora biti pravilno pripremljena. Pre lepljenja gips-kartonskih ploča na podlogu, treba da se nanese premaz za njihovo fiksiranje. Libelom se proverava da li su postavljenje gips-kartonske ploče u ravni. Tek nakon što se lepak u potpunosti osuši, sledi bandažiranje, gletovanje i popunjavanje spojeva, krečenje zidova.

Da li je suva gradnja bolja od klasičnog malterisanja?

Malterisanje je, sa druge strane, tradicionalan način obrade zidova. Spada u grupu grubih završnih radova. Za mnoge malterisanje, bilo ručno bilo mašinsko, jeste kvalitetnije, trajnije rešenje.

U svakom slučaju, omalterisani zidovi mogu nositi veća opterećenja. Ipak, malterisanje jeste i skuplje rešenje, omalterisanim zidovima je potrebno znatno više vremena da se osuše, zahteva više posla i stvara više prljavštine. Takođe, u omalterisanom zidu ne mogu se sakriti kablovi.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.