MerošinaRegion

Sadrži brojne vitamine, jak je antioksidans a dobra je i za mozak – Oblačinska višnja

Ima tradiciju dugu 65 godina: U toku je berba, zasada sve manje

Višnja ima brojne blagodeti, a zovu je i plemenitim voćem. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, odakle se preselila i na ostatak sveta. Višnja koju konzumiramo i gajimo nastala je ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Od višnje se pored samog ploda mogu koristiti i košpica, peteljka i list. Stablo je izuzetnog kvaliteta pa se koristi za duborez i u drvnoj industriji, za pravljenje luksuznih komada nameštaja.

Nutritivna vrednost višnje

Višnje su odličan izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja.

Ovogodišnji rod višnje; Foto: Niške Vesti/Nenad Petrović

Višnja je bogata velikom količinom vitamina, najpre vitaminom C, zatim antioksidansima, vitaminima A, E i selenom.

Višnja se sastoji od vode i vlakana. U svom sastavu poseduje od 80-85% vode. Lako je svarljiva, ne izaziva gastrointestinalne probleme jer nije teška za želudac.

Višnja u plodu sadrži male količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, A, E, B1, B2, B6 i karotina. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma. Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, deluju osvežavajuće na organizam.

Lekovita svojstva višnje

Preporučuje se rekovalescentima, osobama koje se oporavljaju od težih bolesti. Obzirom da je veoma jak antioksidans višnja štiti od slobodnih radikala, detoksikuje organizam i odlična je preventiva.

Višnja deluje pozitivno na pamćenje i koncentraciju. Antocijanin, pigment koji višnji daje crvenu boju vrlo je zdrav i deluje preventivno na kardiovaskularna oboljenja, protiv kancera i malokrvnosti. Reguliše prirodni ciklus sna, srčani ritam i starenje.

ISTORIJAT

Oblačinska višnja predstavlja domaću sortu visokih biološko-tehnoloških svojstva, koja je nastala izolovanjem određenog tipa iz populacije višanja sporadično gajenih na okućnicama proizvođača iz sela Aleksandrova, opština Merošina.

Višnjar u Merošini; Foto: Niške Vesti/Nenad Petrović

Višnja iz Aleksandrova je krenula iz anonimnosti seoskih okućnica 1959. godine, kada je Zemljoradnička zadruga u Oblačini podigla prvi plantažni voćnjak i započela proizvodnju sadnog meterijala kao autohtone sorte 1969. godine na sopstvenom korenu.

Višnja se izvozi sa oko 90% ukupnog godišnjeg roda, a manji deo prerađuje se u zemlji u domaćoj prehrambenoj industriji.

Potrošnja višnje po stanovniku iznosi oko 1,7 kg godišnje, što u poređenju sa drugim zemljama predstavlja neznatnu količinu, te treba konstantno raditi na popularizaciji. U to ime krajem maja svake godine održavaju se „Dani višnje“ kraj Oblačinskog jezera.

Višnja zadovoljava 7,8% svetskih i 12% evropskih potreba za voćem, što ukazuje na veliki eksportni značaj uzgajanja višnje te ne iznenađuje da se u opštini Merošini gajilo nekada oko 2.000 hektara.

U TOKU JE BERBA

Na jugu Srbije traje berba višanja, sa otkupnom cenom od od 70 do 85 dinara po kilogramu višanja.

Inženjer voćarstva i voćar iz Merošine Hranislav Perić kazao da je ovogodišnji rod višanja izuzetno slab. Prema njegovim rečima, u pojedinim voćnjacima na stablima je svega po par kilograma višanja.

On je kazao da je ovogodišnji rod višanja manji za 30 odsto od prošlogodišnjeg, ali je prošlogodišnji bio za 50 odsto manji od roda u 2022. godini.

„Dobar rod imaće samo oni voćari koji su ispoštovali sve agrotehničke mere u višnjicima, a takvih je malo. Ljudi su prestali da ulažu u zasade jer su prethodnih godina otkupne cene višanja bile izuzetno niske“, istakao je Perić.

Prema njegovim rečima, brojni zasadi višanja na području merošinske opštine su proteklih godina napušteni, pa je sada procena da je pod zasadom samo 500 hektara, u odnosu na nekadašnjih 2.000 hektara višnjika.

Opština Merošina trudi se da očuva tradiciju uzgoja Oblačinske višnje, ali je upravo taj posao svake godine sve zahtevniji.

Ovogodišnja berba višanja; Foto: Niške Vesti/Nenad Petrović

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com