Na jednoj strani je uklesan citat Gorskog vijenca, na drugoj citat iz Jevanđelja: Ovaj spomenik posvećen je obešenim Nišlijama

Spomenik Nišlijama obešenim od Turaka 1821. smešten je u centru Niša ispred tvrđavskog mosta, sigurno ste kraj njega prošli puno puta. Možda i znate ali smo sigurni da većina Nišlija ne zna kome je posvećen.

Za Niš ovaj spomenik je veoma značajan dokument borbe Nišlija protiv Turaka, jer obeležava početak organizovanog otpora juga Srbije za oslobođenje i prvi je spomenik u oslobođenom Nišu.

Na sve četiri strane spomenika nalaze se natpisi.
Spomenik osvećen u vreme kralja Petra I Karađorđevića i mitropolita Dimitrija, 29. decembra 1913. godine.
Drugi natpis ukazuje na to kome je posvećen ovaj spomenik:
1821-1913. episkopu niškom Milentiju, proti Stojanu, svešteniku Đorđu i građanima niškim Mladenu, Golubu i Radosavu, koji su na ovom mestu obešeni, te mučenički postradali, trećeg dana Sv. Trojice 1821. Za veliku srpsku ideju – oslobođenje, podiže ovaj spomenik episkop niški Dositej sa celokupnim sveštenstvm grada Niša.
Treći natpis predstavlja citat iz Gorskog vijenca, crnogorskog vladike Njegoša:
Krst nosti kamo je suđeno
Strašne borbe vodoti tuđinom
Težak vijenac da je
Voće slatko
Vaskrsenje ne biva bez smrti“
Četvrti natpis je citat iz Jevanđelja:
Slava i čast i mir svakom koji dobro čini (Rimlj…)

Spomenik je svečano otkriven 29. decembra 1913. godine (ove godine je tačno 110 godina) na 35-tu godišnjicu oslobođenja Niša od Turaka i 1600 godišnjicu Milanskog edikta. Podignut je na mestu na kojem su Turci obesili pokretače ustanka – na levoj obali Nišave, kod tvrđavskog mosta. Prenet je 1959. godine u Tvrđavu zbog izgradnje keja Živote Đošića. Vraćen je kod tvrđavskog mosta 1990. na dan oslobođenja Niša od Turaka 11. januara 1990.

ISTORIJA

Spomenikom je obeležena delatnost niške revolucionarne organizacije, stvorene 1821. godine pod uticajem grčkog ustanka protiv Turaka — Heterije.

Koristeći pokret grčkog naroda za oslobođenje, niška tajna organizacija pripremala je ustanak u Nišu i na jugu Srbije. Ustanike je predvodio niški vladika Milentije, koji je kontaktirao i sa niškim Ali-pašom, zapovednikom grada. Članovi pokreta su bili sveštenici, trgovci i zanatlije. Uspostavili su vezu sa Leskovcem, Vranjem, Vlasotincem i Pirotom. Do ustanka nije došlo, jer je sultan na vreme intervenisao, poslavši u Niš Husein pašu sa 5.000 Turaka.

Husein paša je više od dva meseca vodio istragu o pripremama ovog ustanka. O rezultatima istrage u pismu beogradskom paši, od 28. jula 1821. godine, navodi da „pošto je najrevnosnije ispitao stvar, pogubljeni su pomenuti paša (Ali-paša), rečeni mitropolit (mitropolit niški Milentije), dvojica sveštenika i dva ćefira (nevernika), koji su bili uticajni ljudi u varoši“. Obesivši ovu šestoricu kod tvrđavskog mosta, 31. maja/12. juna 1821, Husein-paša je ugušio ustanak u začetku.

Pored Ali-paše, obešene su sledeće Nišlije i Nišavljani:
vladika Milentije
prota Stojan Popović
sveštenik Đorđe Cincarin
bakalin Mladen Ovčarević
Golub Mutavdžija
Radisav ekmekdžibaša (starešina hlebarskog esnafa)

Obešeni su bili sve „prvi ljudi i u Nišu i u okrugu i po imućstvu i po uvaženju“. Pored toga tada je u Nišu uhapšeno i zatvoreno oko dve stotine Nišlija a postojale su i glasine o potajnim turskim egzekucijama i nestanku mnogih ljudi, može se naći na Wikipediji.

Bugarske okupacione vlasti u Nišu izmenile su značenja spomenika dodavanjem ploče na kojoj je stajalo da je spomenik podignut u slavu „pet Bugarina iz Niša“. U jednom istorijskom trenutku spomenik je privremeno dobio novo značenje i: postao simbol otpora bugarskih hrišćana protiv islamsko-turske vlasti. Po završetku Prvog svetskog rata, spomeniku je vraćen prvobitni izgled spomenika, sa inicijalnim natpisom.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.