Poverenik: Naši podaci su postali moderna valuta, prva brana zaštite smo mi sami

Panel diskusija na temu praćenja sprovođenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na kojoj je prisustvovali Poverenik Milan Marinović, zamenica poverenika Sanja Unković i predstavnici Službe Poverenika, rukovodioci zaštite podatka o ličnosti održana je danas u Oficirskom Domu.

Prema rečima Petra Antića, savetnika Vladavine prava, cilj ovog projekta jeste da se ekspertiza zemalja članica Evropske unije prenese u Srbiju, a ono što je važno jeste da je ova aktivnost definisana akcijom i planom za poglavlje 23.  Antić navodi da sve aktivnosti koje ovaj projekat podržava jeste implementacija akcionog plana za poglavlje 23 i na taj način se osnažuje Republika Srbija u pristupanju EU.

Poverenik MilanMarinović ističe da naš zakon jeste gramatički u potpunosti usaglašen sa propisima Evropske unije, ali na žalost nije primenjiv, nije jasan i precizan.

Mora da se reše neka pitanja koja su zakonom samo dotaknuta ili nisu uopšte.

Kao primer navodi to sštp naš zakon uopšte ne objašnjava i ne reguliše obradu biometrijskih podataka, posebno putem video-nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lika, što je sada aktuelno.

„Prva brana zaštite podataka smo mi sami, moramo da štitimo svoje podatke i znamo kome treba i kome smemo da ih ustupimo, posebno preko društvenih mreža.  Građani nekako olako daju mnoštvo svojih podataka kako bi dobili neku sitnu korist, naručili neku robu ili uslugu. Treba razmisliti o tome koji podaci u koju svrhu su potrebni i da li se to na duže staze isplati. Naši podaci su postali moderna valuta, našim podacima se trguje“, kazao je  Poverenik.

Kao najbolji primer za to, navodi da su najbogatiji ljudi na svetu, upravo vlasnici društvenih mreža, koji svoje usluge uglavnom nude besplatno.

„Kako je to moguće? Moguće je jer trguju našim ličnim podacima, pa onda vi odete na neku društvenu mrežu u jednom cilju, date podatke za jednu svrhu, a onda krenu razne kompanije da vas opsedaju i šalju ponude pošto su vas prethodno profilisali, pa znaju šta jede, pijete, kuda se krećete i slično“, kaže Marinović.

Navodi i da Zakoni regulišu kome podatke moramo da damo i to naravno, bez bojazni, posebno, a ako to činimo nesporedno, pa čak i u eri digitalizacije, preko raznih E portala.

„Poenta u tome je da uvek proverite koje podatke traže i koje dajete. Ako hoćete nešto da naručite online kako bi stiglo na kućnu adresu, logično je da ćete dati adresu i broj telefona, ali ne i matični broj i broj tekućeg računa, to je previše. Ukoliko sumnjate da neko nezakonito obrađuje vaše podatke, uvek se obratite rukovodiocu podatka, ukoliko vam on ne da odgovor ili da nezadovoljavajući odgovor, uvek se obratite Povereniku koji će vas zaštiti“, ističe Marinović.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.