Mladenčići su simbol srećnog i slatkog života mladih bračnih parova

Na venčanjima u crkvi, na glave mladenaca stavljaju se venci, koji imaju trostruku simboliku ,carski venci  znači da je svaki čovek car u svojoj kući, mučenički venci ,jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave, u Hristovom carstvu.

Mladenci su posvećeni uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika, mladića, jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine, za vreme cara Likinija, prešli u hrišćanstvo, uprkos izričitoj carevoj zabrani. Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i verovali su u Isusa Hrista.

Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim i bačeni u tamnicu. Ubrzo su izvedeni pred vojni sud. Pogubljeni su bacanjem u jezero nadomak grada.

Današnji dan proslavljavju mladi parovi u prvoj godini braka, to jest oni koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.

Na taj dan mladencima dolaze gosti sa poklonima, a mlade domaćice spremaju posluženje.

Žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život. Mladenčići se premazuju medom I nude deci i svima koji dođu u kuću.

Posećivanje mladenaca i donošenje poklona, običaj je modernih dana, koji je nastao u gradu, ali ga je i selo veoma brzo prihvatilo. Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali ipak tog dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.

Inače, Mladenci uvek padaju u vreme posta, tako da i hrana koja se sprema toga dana mora biti posna zbog zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

O ovom prazniku za Niške Vesti govorio je protojerej Boban Stojković.

 Car Konstantin Veliki je 313. godine potpisao zakon o slobodi veroispovesti, nadaleko poznati Milanski edikt. Njegov savladar, car Licinije, takođe je potpisao ovaj zakon, međutim u oblastima pod njegovom kontrolom nastavljen je progon hrišćana. Oko 320. godine rimska vojska je bila stacionirana u gradu Sevastiji, u Jermeniji. Vojska je uključivala 40 hrišćanskih vojnika poreklom iz Kapadokije (sadašnja Turska). Vojskovođa Agrikolaj, inače neznabožac, primoravao je ove vojnike da se odreknu Hrista, i da prinesu žrtvu idolima, ali su vojnici to odlučno odbili.

Tada su vojnici uhapšeni i vezani i odvedeni na jezero u blizini grada Sevastije. Bila je zima, pao je mrak. Vojnici su goli ostavljeni u jezero koje je bilo prekriveno ledom. Strašna hladnoća okovala je svete mučenike, i oni su počeli da se smrzavaju. Ova muka im je bila posebno teška, jer je na obali jezera bila postavljena topla kupka kao iskušenje. Ko je želeo da spase svoj život morao je da kaže zatvorskom čuvaru da se odrekao Hrista, a onda je mogao da uđe u toplu kupku i da se zagreje. Cele noći su ratnici hrabro podnosili veliku hladnoću, bodreći jedni druge i pevajući svete himne Bogu.

Rano ujutru jedan od vojnika nije mogao da izdrži ovakvu patnju, napustio je jezero i požurio u kupatilo. Ali čim je topli vazduh dodirnuo njegovo telo, pao je mrtav. Ubrzo posle toga, zatvorski čuvar Aglaj ugleda nezemaljski sjaj nad mučenicima koji su ostali u jezeru. Aglaj je bio toliko zaprepašćen ovim čudom da je, proglasivši se hrišćaninom, bacio odeću i pridružio se mučenicima. Mučitelji, koji su stigli nešto kasnije, videli su da hrišćanski vojnici ne samo da se nisu smrzli, već su se, po svemu sudeći, čak i zagrejali. Tada su im mučitelji čekićima polomili noge i bacili ih u vatru, a potom ugljenisane kosti mučenika bacili u reku.
Tri dana kasnije sveti mučenici su se javili episkopu sevastijskom Petru i ispričali o svom podvigu, koji je skupio njihove svete mošti i časno ih sahranio.  

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.