Idući iz centra Niša prema železničkoj stanici, morali ste, kod skretanja za nekadašnju Mašinsku industriju da uočite tri parne lokomotive u jadnom stanju. Zaista neverovatno zvuči , godinama ruže naš grad, tiho čame u rdji a ništa krive nisu. To smo mi i naš odnos prema istoriji železnice, prema nama samima.
Nenad Govedarević je inžinjer elektotehnike i radio je u fabrici mašina i železničkih vozova Stanko Paunović. Radio je na mnogim odgovornim mestima, na uvodjenju i osvajanju remonta dizel i električnih lokomotiva, na osvajanju proizvodnje novih lokomotiva i bio je jedan od vodećih projektanata dizel hidrauličnih lokomotiva. 1991 godine bio je predsednik opštinske komisije Niša za izradu idejnog projekta nove travajske mreže u Nišu a osnivač je Društva ljubitelja železnice i njegov predsednik.
Niš može spravom da se podiči bogatom istorijom železnice.
„Izgradnjom prvih Srpskih železnica Beograd, Niš, Turska granica i Niš, Pirot, Bugarska granica, Niš je postao jedna od najvećih raskrsnica na medjunarodnoj pruzi koja je povezivala srednju Evropu sa Solunom na jugu i Carigradom na istoku. Te prve pruge gradjene su od 1881. do 1888. godine. Izgradnjom ovih pruga Niš je od zaostale kasabe počeo brzo da se razvija. Srpske državne želenice su u Nišu osnovale glavnu Železničku radionicu i železničku mašinsku ložionicu i to su bili prvi vesnici brzog industriskog razvoja varoši Niša.“
Osamdesetsedmogodišnji Nenad Govedarović mnogo pamti, proživljava i zapisuje sve zbog nezaborava i istorije koja postoji.
„Napisao sam sedam knjiga posvećenih železnici, lokomotivama i prugama, tramvajima i električnim uredjajima. Sve je to značajno i vredno, a ako me pitate šta bi izdvojio, to je knjiga Pruge jugoistočne Srbije.“
Parne lokomotive iz galerije nalaze se u dvorištu firme „Srbija kargo“ a.d., Sekcija ZOVS Niš
I vraćamo se na početak. Izbrojasmo godine, podsetismo se kratke istorije i dodjosmo do nebrige i rdje.
„U Nišu je ostalo nekoliko parnih lokomotiva koje su časno odslužile svoj radni vek, ali penzija im je tužna i za neverovati je da su u ovakvom stanju. Sve one su u vlasništvu Železničkog muzeja Beograda. U sekciji za vuču vozova u Nišu nalazi se jedna od prvih parnih lokomotiva u Evropi izradjena 1912 godine. Jedna parna lokomotiva je u krugu MIN a iz 1930. godine i ona je u relativno dobrom stanju. Ukupno ih je osam u Nišu što manevarskih, putničkih i brzovoznih.“
Nemar ih pojede izgledaju jadno i nikoga nije briga. Jeste da su vlasništvo Železničkog muzeja Beograda ali su one u našem gradu i grad Niš mora da inicira da se one uklone ili repariraju jer pružaju ružnu sliku grada. Za primer je kako je parna lokomotiva uzanog koloseka popularna baba Milka mogla da nadje svoje mesto maltene u centru grada.
„Rudarska lokomotiva je preuzeta sa Srpskih vojnih pruga na Solunskom frontu. Posle Drugog svetskog rata Ministarstvo Rudarstva ju je dodelilo rudniku Nova Jerma u Raketi. Godine 1952. dve lokomotive prebačene su u Jelašnicu za vuču rudarskih vagona od rudnika do stanice u Niškoj banji. Rudnik uglja u Jelašnici je zatvoren 6 avgusta 1967 godine i jedna lokomotivadata je gradu Nišu za potrebe novizgradjenog saobraćajnog poligona u parku Čair. Oronula, očerupana i zardjala lokomotiva je na inicijativu tadašnjeg predsednika opštine Medijana Dragoslava Ćirkovića i Društva ljubitelja železnice uz pomoć više donatora obnovljena i postavljena kraj bivše Direkcije Jug ŽTP u blizini Pravnog i Ekonomskog fakulteta.“
Parna lokomotiva Baba Milka i danas ponosno stoji i piše svoju istoriju. Zašto ne bi mogle i neke od ovih ružnih, napuštenih i zardjalih da dobiju novi izgled jer to je interes grada ovako ga ruže. Ako su djubre uklonimo ih, ili pokrenimo akciju da ih sačuvamo i nastavimo njihovu bogatu istoriju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Baba Milka“ čuva sećanje na neko drugo, možda bezbrižnije vreme (FOTO)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
