Društvo

Goran Veličković uspeo da pomiri slikarstvo, zmije i vodeni svet Nišave

Još jedan pogled vodi u priču daleko iznad trajanja. To je život koga krišom troši vreme i sve što se desi, služi nekom beskraju i tihoj prolaznosti. Goran Veličković meštanin Jelašnice, zaljubljenik u neobično, u svoj talenat i u svoje strasti. Njegove životne slike otključavaju dušu bešumno, kao zrak kada se prikrade i uvuče u sobu kroz zatvoren prozor. I to je ta slika

On dobro zna koliko su Jelašnica i Jelašnička klisura inspirativne, drage i neobične.

„Jelašnica i Jelašnička klisura su meni pre svega rodni kraj, i sve te lepote su me osvojile“, kaže Goran.

Foto: privatna arhiva

Stene, biljke, šuma, brda a i ravnice i sve to pruža veliku inspiraciju.

„Najpre slikarstvo koje, čini de otvara dušu i neda vremenu da pobegne
Što se slikarstva tiče, opet povezano sa Jelašnicom i klisurom i lepotama prirode. Sve je to inspiracija kao bogadstvo sredine u kojoj živim, i te kako blisko slikarstvu.“

Foto: privatna arhiva

Sve što činimoda bi smo sačuvali svoju dušu, činimo radi sebe samih. Strah može da uplaši ali on netreba biti putokaz. Nekada mu treba ići u susret. Goran je uspeo da pomiri strah i strast. I eto, čovek i zmije prijatelji.

„Svi strahovi koji se javljaju u čoveku, počev od osnovnog straha od smrti tako se javio i strah od prirode i slučajeve koji se javljaju u prirodi. Ja sam, nekako instiktivno, hteo da savladam sve strahove, suočavao sam se sa njima i išao sam im u susret. Od malena pamtim, bio je to najpre strah od zmije, Da bi savladao strah, morao sam da se najpre susretnem sa njom. Sećam se, imao sam 11 godina, u klisuri sam ulovio prvu zmiju.

Shvatio sam da je to sastavni deo prirode, čak sam došao do saznanja da mogu na neki način da je pripitomim, da se družim sa njom i da je ponovo vrarim u prirodu. Eto tako sam savladao strah i postao veliki prijatelj zmija.“

Foto: privatna arhiva

Duša to je ono što on ima, to je ono po čemu se razlikuje. I reka koja osvaja. Nišava, večni optimizam i neprekidno nadanje, naučili su ga da veruje i u trenutke gde se sudbina predaje tišini.

„Što se Nišave tiče, i tu sam se njoj približio iz straha. Privukla me ta lepota i strahopoštovanje prema vodii lepota koju reka nudi. Upoznao sam sve njene dobre strane i one druge koje mogu da prestavljaju opasnost. U tom prepoznavanju zapazi sam bogastvo riba. Tu su som, šaran, klen, mrena i druge vrste. Počeo sam da se bavim ribolovom i to vrlo uspešno. Otkrijo sam tajnovite Nišavske virove, lovio sam i lepe kapitalne primerke soma i šarana i svo to bogadstvo čini dušu radosnom. Lepota ne samo prirode već i ono što nas okružuje, i ljudi i životinje, sve sam to prepoznavao i sve je to ono što mene inspiriše kao čoveka i kao umetnika.“

Foto: privatna arhiva

On biserne osmehe u đerdane niže i put sudbine prati. I slika, i zmija, i Nišava i šta sve nedođe u san. Svake noći sakuplja zvezde i stavlja ih u male kutije ukrašene plišom. Zajedno sa njima putuje čarobnim prostranstvima koja su dostupna samo njemu, Goran Veličković.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com