U petak 22. aprila 2016. sa početkom u 19 sati u zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma, biće otvarena izložbe grafika iz ciklusa „Džez“ Anria Matisa (1869-1954). Izložbu će činiti 20 grafika štampanih u tehnici litografije po kolažima koje je Matis radio tokom Drugog svetskog rata.
Grafike koje će biti izložene u Nišu pripadaju kolekciji Žive i Lazara Vujića.
Anri Matis je jedan od najznačajnijih umetnika XX veka. Rođen je 1869. u Kato-Kambreziju, malom mestu na severo-istoku Francuske. Godine 1887. odlazi u Pariz na studije prava ali nakon kratkotrajnog rada u jednoj advokatskoj kancelariji napušta posao pravnika i posvećuje se umetničkom obrazovanju, najpre na Academie Julian a potom na Ecole des Beaux Arts /Škola lepih umetnosti/ gde studira u klasi Gustava Moroa.
Već 1905. oformio je svoj lični izraz u umetnosti i započeo sa nekolicinom sledbenika novi slikarski pravac – fovizam, koji je podrazumevao primenu smelih i jarkih boja, deformaciju forme i odsustvo perspektive. Bila je to prva slikarska revolucija u 20. veku.
Pored slikarstva bavio se i grafikom, skulpturom, dekoracijom, izradom scenografija i kostima. Od 1941. kada je zbog teške bolesti bio prinuđen da koristi invalidska kolica, Matis se posebno posvetio tehnici kolaža. Izrezivao je različite forme ( figurativne, floralne, apstraktne, ormanentalne) od ravnomerno i monohromski odslikanog papira i slagao ih u smislene likovne celine pri tome pokazujući zadovoljstvo u mogućnosti improvizacije svojstvene i džez muzici. U motivskom pogledu Matisovi kolaži sadrže jasne asocijacije na teme cirkusa, pejzaža, vrtova, na različite mitove i legende. U likovno formalnom pogledu to su „muzikalna dela“ intenzivnog kolorita, živog i razigranog ritma – svojervsna vizuelizacija strukture i senzibilnosti džez muzike. Sedamdesetogodišnji umetnik se strahotama rata suprodstavljao na sebi svojstven način – spokojstvom i vedrinom svojih dela.
Matis je likovne predstave kombinovao sa rukopisnim tekstovima u vidu vlastitih zabeleški o umetnosti, iskustvima i filozofiji života.
Izbor od dvadeset kolaža litografski transformisan u grafike, sa pomenutim tekstovima štampan je kao knjiga „Džez“ Anria Matisa u Parizu 1947. u tiražu od 100 primeraka. Objavljene su brojne pohvale i pozitivne kritike, među ostalima Teriede tada piše: „Ta knjiga je izazvala revoluciju u radu ovog umetnika ali i u istoriji savremene umetnosti…U još uvek živom sećanju na ratni, zamračeni Pariz, ovi kolaži predstavljaju retko svetlo, filtrirano kroz prozore, poput čudesnih dragulja“(Tribute, Pariz)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
