Mladi niški umetnik Minja Jandrić Noks uskoro počinje da objavljuje svoje ilustracije na našem portalu. Ovim delima će se, kaže, potruditi da ukaže na sve probleme modernog društva – na loše vaspitanje dece, okupiranost rijalitijima, terorizam…Sve, naravno, na šaljiv i zanimljiv način. Flomasterom na papiru, bez prethodne skice.
Inače, ovaj “šarač” zidova ili crtač grafita, fotograf, kaligraf i grafičar, uvelko poznat u gradu i šire, kaže da uspeva da zaradi od svog talenta i sebi plati studije grafičkog dizajna na Fakultetu umetnosti. Sve više ljudi, kaže, želi da udahne život sivim fasadama, pa dobija blagoslov skupština stanara da iscrta zidove zgrada. Ipak i dalje ga često gledaju kao vandala, naročito stariji sugrađani, ali se dešava i da dobije novac od potpunih neznanaca za svoj rad.
“Jednom sam, sa drugarima, iscrtavao zid u prolazu u Duvaništu. Naišao je čovek i pitao koliko košta da uradimo i drugi takav prolaz. Rekli smo da je otprilike 10.000 dinara. On se posle pet minuta vratio i doneo novac, iako nas prvi put vidi. Mi smo, naravno, odradili posao i utrošili boje za sve pare. I dan danas ne znam ko je taj čovek”, kaže Minja.
Duvanište je jedno od naselja koje najradije prihvata umetnike poput Minje. Tamo mogu slobodno da crtaju na skoro svim zidovima, a stanari ih uvek ponude sokovima i kafom. Imaju svojevrsan “Hall of fame”, što je, kako objašnjava Minja, mesto gde crtači mogu jedni drugima da precrtavaju grafite, ali samo pod uslovom da preko nastane bolja slika.
“Vidi se kada je neki rad bolji, po koloritu, senkama, idejama, po tome koliko je neko spretan sa sprejom i kakve linije izvlači. Ja rado ustupim kolegi zid ukoliko želi da radi na njemu ali već nekoliko godina se nije desilo da neko precrta moj grafit. Ljudi me sada znaju i poštuju moj rad”, dodaje on.
Ovaj umetnik “na glasu” rado pomaže mlađima od sebe. Daje im savete i uvodi ih u svet grafita jer misli da znanje uvek treba prenosti dalje.
Na žalost, nemaju svi osećaj za ovu urbanu umetnost. Minja je sa ekipom želeo da iscrta unutrašnje zidove nišavskog keja, od Tvrđavskog do mosta Mladosti.
“Zamisao je bila da se izgletuje kamen i da oslikamo ogroman mural. Razmišljali smo da to bude poboljšana verzija Alana Forda. Bio bi u formi ogromnog stripa čija bi priča išla celom dužinom keja”, kaže Minja.
Za ovaj projekat on i njegovi prijatelji hteli su da pozovu upomoć više od 100 crtača iz celog sveta, a od grada bi tražili novac samo za boje. Na žalost, kej je i dalje skupina žvrljotina, kaže. Isto su prošli i kada su hteli da iscrtaju zid Doma vojske.
“Tada nisu hteli ni da razgovaraju sa nama. Samo su nam rekli da su to gluposti i oterali nas”
Ovaj dvadesetdvogodišnjak vedrog duha i nepresušnog talenta, nema cele podlaktice ali ga to ne sprečava da bude najbolji u svemu čega se lati. Od kraja osnovne škole počeo je da crta karkature, a od 2009. i grafite. Oprobao se i u body painting-u. Sa svojom ekipom iscrtao je oko 680 zidova po celoj Srbiji i inostranstvu, a u Nišu je za sada oko 120 radova koje je potpisao. Kad završi faks u Nišu, kaže da planira da ide dalje, u neku drugu zemlju, gde će moći mnogo bolje da živi od svog rada, kao i mnoge njegove kolege.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
