Potreba za ljubavlju i povezanošću s drugom osobom, duboka je, suštinska i automatska. Bez obzira na to koliko imamo godina, kog smo pola ili boje kože, svi težimo ispunjavajućim emocionalnim odnosima. Zbog ljubavi smo spremni da radimo čuda, rušimo sopstvene granice postojanja, kaže psiholog Tatjana Cvetković iz ordinacije Anima plus.Negde sam pročitala da je i čuveni moreplovac Magellan u svom pohodu bio inspirisan ljubavlju prema jednoj ženi koja ga je vodila i davala mu snagu. Impresivna građevina Tadž Mahal, simbol bezuslovne ljubavi, posvećen je voljenoj ženi, koja je Indijskom šahu bila smisao života i zvezda vodilja, kaže Cvetković.
Ipak, da li ste se nekad zapitali, imate li prostora u svom umu za obilje, novac, bogatstvo? Imate li prostora u svom životu za ljubav? Usled mnogih ograničavajućih programa uma, nismo u stanju prihvatiti ljubav, pa onda kad u naš život uđe lepa, dobra, pametna, osećajna osoba, nismo je u stanju zadržati, već je nizom nesvesnih radnji i ponašanja odgurnemo od sebe. Iskonstruišemo scenario, kako bismo sve pokvarili…Zašto? Ne verujemo da zasluzujemo ljubav i prosperitetne odnose.
Svi na ovaj svet dolazimo čisti i neiskvareni, sve što u početku učimo o ljubavi, učimo od svojih roditelja. Porodična ravnoteža, na neki je način emocionalno knjigovođstvo. Dajemo i primamo. Međutim, roditelji često usled sopstvenih nekompetencija, neintegrisanosti i podeljenosti, uzimaju više energije deci nego što daju. Tako se stvara debalans u porodici, a ujedno i pogodno tlo za mnoga korenska verovanja koja će kasnije u životu imati presudnu reč.
Važno je napomenuti, da kada uđemo u emocionalni odnos, posebno ukoliko smo imali narušene i neadekvatne odnose sa roditeljima, sve obrasce ponašanja kojima smo pokušavali dobiti ili zadržati roditeljsku ljubav, prenećemo i u naš odnos s partnerom.
Roditeljska ljubav najčešće je uslovljena. Izgleda da samo životinje bezuslovno vole, ili su bar najbliže konceptu bezuslovne ljubavi. Tako, vrlo rano odričemo se svoje autentičnosti, ne bi li dobili malo roditeljskog odobravanja. Ispunjavamo roditeljska očekivanja očekujući ljubav i prihvatanje. I naravno, tu blokiramo svoj duhovni razvoj.
„Naši energetski centri, pogotovo prva tri,kod većine ljudi vrlo su neintegrisani. Odnosi u kojima učimo o ljubavi, prvenstveno preko roditelja, pripadaju drugom energetskom centru, smeštenom u području reproduktivnih organa. Taj se centar razvija od 4 do 8 godine života. Već tada se dešava energetski debalans, jer ima puno roditeljskog uslovljavanja , kažnjavanja i očekivanja kako treba da bude. Dakle, energija ne može da ide dalje, tu i počinje problem. Vrlo rano ostajemo s poremećenom sposobnošću da osećamo, zatvaramo se prema vlastitim energijama i odbacujemo sebe“, kaže Tatjana Cvetković, psiholog.
Zaustavljena u drugom energetskom centru, energije ne može da dopre ni do centra srca, četvrtog energetskog centra (a to je vreme puberteta, prvih zaljubljivanja, kasnije ljubavi). Samim tim, bez otvorenog srca, bićemo emocionalno zakočeni. Naša osećanja biće neintegrisana, nepročišćena i nestvarna. A to je razlog zašto mnogi ljudi ljubav doživljavaju na nivou telesnih senzacija. Nikad se ne pomaknu u zonu zrele seksualnosti i prave ljubavne razmene. Za njih je ljubav hormonski koktel, koji kad se istroši, idu dalje u nova osvajanja.
Četvrti centar, Srce, raspolaže sposobnošću da ne bude sebičan. Ali, s obzirom na to da su prva tri centra neintegrisana ( Opstanak, Uzbuđenje, Moć ), takva ljubav je uglavnom posesivna.
Poslednja tri sredista (Stvaralačko, Intuitivno i Duhovno) odslikavaju put ka višoj svesti. Ipak, kod velike većine ljudi, ovi centri nisu aktivni, pa tako vrlo malo možemo govoriti o istinskoj, nesebičnoj ljubavi.
Osnovni uzrok sebičnosti i posesivnosti jeste osećaj odvojenosti, ali i zatvaranje za sopstvene emocije i nesposobnost da osećamo. Pokušavamo da taj devastirani osećaj nadvladamo promiskuitetom, besomučnim i ispraznim izlascima , opijanjima i zabavama, žudnjama za priznanjiem ili potrošačkim ludilom.
I na kraju, citiraću Ruskana, koji kaže
Zbog čega je bolje biti nesebičan, nego sebičan? Iz jednog vrlo sebičnog
razloga: da budemo srećni.
Razmislite malo o tome….završava Tatjana Cvetković, psiholog.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
