Na pisanje ovog teksta potakao me je članak iz časopisa El. (tekst iz Elle).
Fotografije koje menjaju percepciju „idealnog“ ženskog tela naslov teksta. Uđem i vidim dve predivne dame, prvo samo glavu i pomislim šta je sad tu pa novo. Ali, kad pročitah tekst i videh ostale fotografije, shvatim šta su autori hteli da kažu.
CURVES – art photography book by Victoria Janashvili
Bog stvori ženu sa oblinama. Da sve bude na svom mestu. Onda se pojaviše oni što diktiraju trendove i rekoše NO, NO… obline nisu in – i svedoše ženu na pokretnu vešalicu. Setila sam neki dan jednog svog momka iz tinejdžerskih dana koji me je stalno nešto podbadao na račun moje kilaže. A u to doba sam imala 47 kilograma (takoreći sa krevetom i u to upakovane sve obline kako Bog zapoveda). Srećom, tada nismo pratili svetske trendove, niko nije bio anoreksičan, bulimija je bila nepoznata pojava barem u našem okruženju i mene njegove reči nisu mnogo pomerale. No, kad danas dečkić kaže svojoj devojci da je debela (a ona jedva leluja na onim tankim nožicama) tada imamo problem. Danas ništa nije na strani devojčica.
1. Ono što možete pronaći u našim buticima kao da je krojeno za stariju Barbikinu sestru
2. Retko ko se bavi edukacijom devojčica – osnaživanjem i ohrabrivanjem da gaje sopstveni stil i ličnost
3. Ono što im serviraju mediji su premršave pevačice, manekenke, starlete i ostale zvezdice
4. Svakodnevno se serviraju nove i nove dijete – kako da…
E, sad, meni nije jasno – kako izađete iz Srbije u svakoj normalnoj radnji naći ćete garderobu i veću od maramice, i odeću primerenu različitim stilovima i raznolike boje a ne samo sivu i crnu. Usput, ono što je fascinantno, jeste činjenica da garderoba nije na prvom mestu već stil koji se od malena gradi. I još fascinantnije su cene te iste garderobe. Postoji nešto što se zove obrnuta srazmera – što su plate veće i cene odeće su manje – dok ovde neko sjajno koristi nemogućnost ljudi da putuju pa u cenu odeće i obuće ugradi:
a) cenu avionske karte do mesta odakle odeća potiče (i to cena biznis klase)
b) cenu izrade pojedinačnog predmeta
c) cenu hotela u kom biste odseli dok šopingujete u inostranstvu (opet neki hotel sa barem 4 zvezdice)
d) plus maloprodajna cena odevnog predmeta
Ako odete na Najlon odbijte sve gorenavedene stavke + oduzmite nabavnu cenu 🙂 Ali, devojčice vole da se oblače po buticima (kasnije postanu devojke i žene koje pate od boljke zvane ZNAŠ LI GDE SAM TO KUPILA i KOLIKO SAM PLATILA).
Na ovo se nadovezuje priča o tome da se sve manje neguju duhovne vrednosti, pamet, originalnost, lični stil. Nekada smo na časovima domaćinstva učili i šta je zdrava ishrana, kako se pravi jelovnik za mesec dana unapred, učili smo i da kuvamo. Na časovima fizičkog smo zaista radili fizičko, a danas je postalo sramota baviti se bilo kojom aktivnošću koja će pokvariti frizuru ili od koje se može oznojati (makar malo). Lakše je biti na večitoj dijeti, a ako ni to ne ide tv i novine su prepune „magičnih“ dijeta i preparata. A ako ni to ne ide, onda dolazimo do drastičnih metoda o kojima ovde ne bih.
Kad pričam o devojčicama, nažalost, sve češće se ovo može primeniti i na dečake. Od nedostatka samopouzdanja, do toga da ih industrija i mediji tretiraju kao Barbikinog mladoženju Kena.
Stoga je tekst u Elle toliko bitan, a fotografije još bitnije. Ne zagovaram nezdrav način života, ne pravdam višak kilograma, zagovaram pravo na sopstveni stil, zagovaram pravo na to da su obline in, da nije sramota imati i grudi i kuk i struk. Moja baka je imala običaj da kaže da svako ko kaže da je lepši od nje laže i da svako ko je mršaviji od nje je bolestan, što je bila divna utešiteljska izreka. Govorila je da čovek mora da ima malo viška jer kad se razboliš (mislila je na obične bolesti – grip, zauške, boginje…) treba da ima nešto od čega ćeš pregrmeti i stati na noge. Moja baka je čitav život bila malo punija, iako je radila od jutra do sutra. Tako joj dao Bog. Takav joj bio zapis. I Bogu hvala, poživela je 86 godina i onda rešila da ode Bogu na istinu. I prestala da jede.
Od nje sam nasledila da stalno zapitkujem drage ljude oko sebe da li su gladni. Jer, čak i reklama kaže kad si gladan nisi sasvim svoj. Moja baka je to znala i kuvala je fantastično, bila tip-top obučena (onako kako ja zamišljam da treba biti obučen kad ideš među svet), imala je svoju krojačicu, koja joj je čak i veš šila, da bi bio po njenoj meri. Bila je prilično svoja i svojeglava, imala je, po nekima težak karakter, i jednom je neko, u napadu neke trenutne ljutnje rekao da sam ista kao moja pokojna baba… ne znajući da mi daje najlepši kompliment. Imala je svoje JA, imala je svoj stil, imala je sve što žena treba da ima i to dostojanstveno nosila do kraja.
Kad sam videla fotografije uz tekst, oduševila sam se. Možda još postoji nada za ovaj svet. Ne da sve budemo lepe i debele, nego da počnemo da mislimo svojom glavom i da telesna filozofija bude manje bitna od mentalne filozofije.
Žena je lepa kad ima svoju ličnost – bez ozbira na kilažu i izgled. Ženi treba da bude udobno u sopstvenoj koži da bi bila srećna i zadovoljna, a kad je ona u ravnoteži sama sa sobom, onda se i njen muškarac pored nje oseća onako kako muškarac treba da se oseća. Onda i deca odrastaju u zdravu i zdravomisleću decu.
Morate priznati da bi ovo bio prilično dug komentar na Snežanin tekst – koji vam od srca preporučujem, kao i tekst u Elle – sa posebnim osvrtom na fotografije.
I za kraj – jedna stara pesma Buldožera – u kojoj ima svega po malo i iz mog i iz Snežaninog teksta… 🙂
Izvor: Ritamdana
Merima Simovljević Aranitović – profesor srpskog jezika, floriterapeut, bloger. Veruje u snagu reči i nežnost biljaka. Kombinuje ove dve stvari stvarajući od njih nežnu magiju kojom pokušava da harmonizuje sebe i svet oko sebe.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
