Donosimo vam priču o prvom javnom spomeniku u našem gradu, izloženom posle oslobođenja od Turaka, koji i dan danas postoji, a da vrlo mali broj Nišlija zna o njegovom postojanju.
Ovaj redak istorijski spomenik je preživeo i otomansku okupaciju Niša, dva velika svetska rata, bio konfiskovan od strane bugarskog okupatora i prenet u Sofiju, prisvojen od strane Beograđana, da bi na kraju svojih putešestvija završio kao skupljač prašine u Narodnom muzeju u Nišu.
Šadrvan je vrsta javne česme koja potiče iz Persije, današnjeg Irana, a koja je preko Arapa i Turaka dospela i na balkansko poluostvro. Šadrvani su se gradili u dvorištima džamija, medresa, tekija, karavan-saraja, hanova i u javnim kupatilima sa osnovnom svrhom da omoguće istovremeno obredno umivanje većem broju ljudi, ali i da deluju dekorativno. U osnovi imaju kameni bazen sa čijih strana se voda izliva kroz brojne česme pored kojih se često nalazi kameno postolje na kojem stoji osoba koja koristi česmu. Obično se u sredini bazena nalazi viši kameni stub niz koji često preko raznih ukrasa uz žubor teče voda. Krov šadrvana je u obliku kupole, prekriven olovom ili od kamenih ploča na šest ili osam voda.
Ovaj naš mučenik se prvobitno nalazio kraj konaka Hafis age (zapovednik grada Niša od 1795 – 1805), podignut u mermeru krajem 18. veka, sa bazenom kvadratne osnove, u cijem je centralnom delu kula sa izvanrednom arabeskom i stubovima sa glavama životinja, iznad kojih izbijaju mlazevi vode.
Hafis agin šadrvan je posle oslobođenja od Turaka premešten u park kraj Nišave, kao prvi javni spomenik, kako ga je obelezio Vinter u svom regulacionom planu Niša iz 1878. godine. Tokom Prvog svetskog rata bugarski okupatori preneli su ga u Sofiju, odakle je, posle rata, prebačen najpre u Niš, a zatim u Beograd, gde je postavljen pred Konakom kneginje Ljubice. Odatle je 1960. godine ponovo vraćen u Niš i smešten u Narodni muzej.
Šadrvan i dan danas leži u depou muzeja (kažu da je oštećen) i čeka da na čelo Niša dođu ljudi koji će konačno umeti da iskoriste ogroman turistički potencijal koji naš grad ima, a sigurno je da bi ovaj spomenik, jedan od retkih svedoka vremena pod Turcima koji nije uništen, bio velika turistička atrakcija, kako svim turistima koji dođu u Niš, tako i samim Nišlijama. Postojala je ideja da se šadrvan rekonstruiše i postavi ispred Kuće Stambolijskih odnosno, a zatim je grupa Nišlija okupljena oko inicijative za obnovu Sahat kule (koja je nekad gordo stajala u našoj tvrđavi) predložila da šadrvan bude izložen ispred iste, naravno, kada se kula bude obnovila.
Da li će se ijedna od ovih ideja ikad ostvariti, ostaje da vidimo.
Jedan od najpoznatijih šadrvana na balkanskom poluostrvu nalazi se u Sarajevu, u dvorištu Begove džamije, podignut na istom mestu na kojem je Gazi Husrev-beg podigao šadrvan 1530. godine
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Secanje na turska vremena? Jel mi to patimo i zalimo za njima? Ja razumem Novi Pazar i Sarajevo sto vole ovakve stvari ali nikakva cesma nece moci da ulepsa ta vremena.
Koliko je jadno sto to ljudi predlazu recmo da na tom mestu je bila Rimska tvrdjava, pa tvrdjava u srednjem veku da bi na kraju i Turci pravili svoju, po oslobodjenju mi trebamo udariti svoj pecat. Po cemu onda favorizovati Turke? Da ne treba i baklavu sluziti da svaki turista koji dodje u Nis stekne utisak da smo mi Turska kopilada i da se jos vise uveri da mi ne pripadamo zapadu vec istoku. Kako neko ne favorizuje despota Stefana Lazarevica? Ma jok, sta ce nam takav velikan kada volimo pusto tursko. Mi nemamo nsita domace, ponudimo pusto tursko turistima da nas bolje razumeju. Mozda lakse razumeju nase zlocine u Srebrenici, jer patimo kao vanbracni sin za pusto tursko.
Tu cesmu nisu podigli Srbi i slobodno je prodati Turcima. Favorizovati Rimsku ali i kulturu Nemanjica i Lazarevica jer to treba da ponudimo turistimo a ne Islam na Balkanu.