Prota Mladen Popović (1833-1904), koga se seća istorija Niša u vezi sa oslobađanjem Niša od Turaka 1878 imao je dvorišnu kuću u ul. Hilandarska 18 u Nišu.
Praunuk prote Mladena, Radomir M. Popović koji se javio našoj redakciji i ustupio ovu staru fotografiju kuće ističe da je zanimljivo znati da je kuća bila metoh bugarskog manastira Sv. Jovan Rilski.
Prota Mladen je sa suprugom Vasilijom u periodu od 1880. do 1882. posetio Rilski manastir u Bugarskoj i otkupio njihov metoh za 25.000 groša, kaže za Niške Vesti Popović.
Kasnije je ta kuća bila poznata kao „Pop Mladenova kuća“.
Naslednici su kuću 1940 prodali inženjeru Jovanu Caniću, koji je ubrzo srušio i na placu je sagradio trospratnicu.
Prota Mladen Popović je zbog zalaganje za očuvanje narodne svesti i misli o oslobađanju, mnogo pretrpeo od Turaka, čak je bio i izveden pred velikog vezira 1860. godine. Osuđen je na prvo proganjanje iz Niša i zatočeništvo u Jedrene, navedeno je na sajtu crkve Svetog Pantelejmona čiji je bio sveštenik. Na istom sajtu se još navodi da je prota Mladen mnogo propatio do oslovođenja Niša od Turaka.
Progonstvo Nišlija u Malu Aziju
Kad su Turci primetili da se sve više jača veza između slobodnog dela Srbije i još neoslobođenog Niša i da Nišlije kroz crkvu i školu rade na svom oslo»bođenju, svim silama su nastali da to onemoguće nametanjem egzarhiskih sveštenika.
Nišlije su sa svoje strane sve činili da to onemoguće i očuvaju samostalnost naše crkve.
Između pretstavnika turskih vlasti i vodećih ljudi naše crkvene opštine u više mahova dolazilo je do vrlo oštrog sukoba, Nišlije su otvoreno odbile da dadu pristanak za to.
Turske vlasti su tada uhapsile mnoge građane. Posle dužeg držanja u zatvoru u gradu, neki su pušteni, dok su zbog tog otpora prognani za Ćitaju, u Malu Aziju: Hadži-Koca Bojadžić, trg., Mladen Popović – prota Mladen Đorđe Krajnalić, trg., pop Tane i dr.
Mada je mnogo šta od ovog zaboravljeno, još uvek je u sećanju starijih ljudi dialog između turskog paše i hadži Koce, koji se vodio u tvrđavi u prisustvu mnogih građana. „Ne ide čorbadži Koco, rekao je paša, – ta pesma na taj glas, već onako kako je sultanova volja”. – „Čestiti pašo, vaša pesma se poje na vaš glas i kako sultan, što hoće – ali naša pesma (misleći na srpske stvari i interese crkve), ne može ni na jedan drugi glas,
no dori na svoj…”
Cela varoš je te reči prepričavala i danas se pamte… A hadži Koce je sa drugovima već sutradan po tom razgovoru, po najgorem mrazu dok još nije bilo žive duše na ulici sa brojnom i naoružanom pratnjom upućen za Malu Aziju.
Kad se sutradan saznalo u Nišu o progonstvu rođaci prognanika pošli su za njima kako bi im mogli dati, što para i nešto od toplijeg odela. Uspeli su da ih stignu tek blizu Carigrada. Novcem su privoleli pratioce da zastanu i promenu sa svojih od mraza i vode skorelo odelo i propalu obuću. Kad su hadži Koci skinuli čizme s nogu, zajedno s čizmama smakli su mu se i premrzli nokti s prstiju. A Ciganin koji je prognanike vozio kolima od Bele Palanke u putu se smrzao i umro.
A kada su posle pomilovanja, a po izdržanom zatočenju od dužeg vremena pušteni da se vrate svojim kućama, hadži Koce je poručio da mu dođe u susret sinovac Mihajlo. S njim je otišao prethodno u Jerusalim i pošto se poklonio Hristovom grobu vratio se u Niš, gde mu je priređen dirljiv i srdačan doček.
Tekst je deo projekta “Upoznaj Pantelej” koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
