RegionStari Niš

Sećanja: Ivo Andrić u Sokobanji i Nišu

Negde u ovo vreme, krajem meseca oktobra daleke 1961. godine, Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Čuveni pisac umeo često da navrati u naše krajeve. Omiljeni Andrićev apartman u Soko Banji.

Molim Vas, druže Vaso, rezervišite mi onu sobu gde sam prošle godine boravio, a gde sam se lepo odmorio i vrlo dobro i dosta radio. To je ona soba koja ima terasu prema Sokobanji i pogled prema kanjonu reke Moravice.

Ovo je sadržaj telegrama, koji je pre svakog dolaska u banju pod Ozrenom u periodu od 1971. do 1974. godine, naš jedini nobelovac, Ivo Andrić, slao tadašnjem upravniku hotela “Moravica” i velikom prijatelju Vasi Dučiću (umro 1985). Ta soba, zapravo je, apartman broj 144 na drugom spratu pomenutog hotela, koji je poslovao u okviru Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica.

Bio je tih, nenametljiv i preterano pažljiv. Mada je uvek boravio u apartmanu, u jeku sezone tražio je jednokrevetnu sobu. Obično je govorio: “Sada je sezona i vi morate da zaradite.” Čak nije prihvatao ni sitne pažnje – magnetofon koji bi mu olakšao rad… Ostao mi je u sećanju kao čovek vedra duha – prisećao se Vasa Dučić o svom druženju sa Andrićem, a što je Ljiljana N. Nikolić zabeležila u knjizi “Sokobanja 1837-2007”.

Andrić je dolazio u Soko Banju i po tri puta godišnje. Sa onima sa kojima se zbližio nije bio ćutljiv. Voleo je, kažu, da svrati u Gimnaziju, da popriča sa učenicima, da obiđe i jezerske pojate i da sa čobanima proba ovčije kiselo mleko. Mleko koje može nožem da se seče kao sir, toliko se dopalo Ivi, da ga je sa pojata svakog dana donosio, tada radnik hotela, Slobodan Krstić, kasnije i direktor i prvi čovek Turističke organizacije.

Bila mi je čast da budem sa čika Ivom, ali i da mu pomognem kada to ustreba. Sećam se njegovog oduševljenja kada je na ozrenskim livadama ugledao crvene božure, koji rastu samo tu i na Kosovu – seća se.

Veliki pisac imao je samo reči hvale za Sokobanju i Sokobanjce. Lepo se tu osećao, kao kod svoje kuće. Odsedajući u hotelu “Moravica”, u čijoj je okolini znao sve staze i stazice kojima je u miru šetao, a onda se vraćao u apartman da piše, sređuje beležnice ili, jednostavno, čita uživajući u letnjem odmoru. Godinama sam, a kasnije, sa suprugom Milicom Babić.

A koliko je Andrić voleo Sokobanju, govore i sledeće njegove reči: “Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen.”

Andrić je prvi put ilegalno boravio u Sokobanji ratne 1942. godine i smatra se da je baš tada i ovde “skicirao” delo “Na Drini ćuprija” za koje je pored ostalih i dobio Nobelovu nagradu. U posleratnom periodu, po preporuci ondašnjeg pomoćnika republičkog sekretara za kulturu SR Srbije Gvozdena Jovančića ponovo je došao u banju pod Ozrenom, avgusta 1971. godine. Kasnije je to činio često, a poslednji put 1974. godine.

Ivo Andrić u poseti logoru na Crvenom krstu 1961. godine

ivo 01

ivo 02

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close