Niška Palilula spada u starija periferijsko varoška naselјa, ali svoj najveći razvoj doživlјava između dva svetska rata, kada se ubrzano naselјava došlјacima iz okolnih sela. Novopečenim Nišlijama nije bilo lako da započnu život, tako reći na golim ledinama, bez vode, kanalizacije, popločanih ulica kakve su postojale u niškoj varoši.
Ali u takvom životu bilo je puno lepote, koja se ogledala u komšijskom druženju u obične i praznične dane. Sa širenjem naselјa počele su da niču kafane, te su muške glave tako imale više mesta za okuplјanje. Pokušaćemo da damo opis radnji i kafana na Paliluli u međuratnom period. kao i neke pojedinosti o lјudima iz tog vremena.
Palilulci u Palilulu računaju i prostor severno od pruge, sve do Donine česme. Idući od Donine česme ka Crkvi svetog Nikole, s desne strane ulice pre Drugog svetskog rata nalazila se takozvana „Sinišina kafana“. Do Palilulske rampe bila je kafana „Izvor pića kod Mate Filipovića“. Odmah preko rampe, na mestu današnje palilulske pijace, Kosara Ampina držala je bakalnicu i kafanu „Napoleon“, na zajedničkom placu sa Cankom Isakovićem. Kosara je kafanu izdavala i u zakup Mindi fijakeristi, prijatelјu Dragiše Cvetkovića. (Lokali su stradali u savezničkim bombardovanjima 1944). Iznad današnje pijace, desno idući uzbrdo prema crkvi, bila je bakalnica Boška Badzovke. Do nje, nasuprot zgradi Žandarmerije nalazila se takozvana „Tozina kafana sa hanom“, a dalјe prema crkvi Polihronova kafana, a u vrhu kod zgrade današnjeg vrtića zgrada Trošarine.
A idući od Donine česme prema crkvi, sa leve strane ulice nalazila se kuća neke žene iz Paraćina čiji je nadimak bio Drndarka. Ona je u Nišu i Paraćinu imala radnje za proizvodnju ratluka i bombona. Od te Drndarkine radnje u Paraćinu, kako se priča, razvila se kasnija fabrika slatkiša“Paraćinka“. Ispred rampe, s leve strane ulice idući ka crkvi, nalazile su se i radnje Muje berberina i šnajdera Grozdana, kao i bakalnica brata Dobrija Katila. Dobri Katil je do same pruge držao kafanu i knjižaru. Preko pruge, s leve strane ulice do Žandarmerije, nalazila se pekara Andre Vujića. Ispod crkve, blizu raskrsnice, bila je Vesina kafana, u zgradi poznate familije Popović.
Pekara i kuća Andre Vujića
Nekoliko godina pred Drugi svetski rat, otvorena je kafana „Kovanluk“- današnji „Amerikanac“. Kafanu je 1936. godine otvorio Nikola Mandić, poreklom Ličanin, koji je neko vreme bio na radu u Americi. Nikola je posle Prvog svetskog rata došao u Niš i najpre držao kafanu“Amerika“, blizu Triangle.
Na uglu današnje Goričke i Nјegoševe ulice, odmah iznad groblјa, godine 1934. otvorena je kafana sa muzikom „Vazdušna banja“. Četiri godine kasnije zakupio ju je Vladimir Đurđević, koga su zvali Mića, pa je naziv kafane dobio dodatak „Vazdušna banja – kod Miće“. Ispred nje je bila bašta sa desetak stolova, odakle se Niš video kao na dlanu. Na jelovniku je bilo svega sa roštilјa, suvog mesa, salata, a za piće dobre rakije i vina. Gazda Mića je za komšije golubare spremao pasulј sa golubovima koje su oni donosili. U kafanu su osim lјudi iz tog kraja svraćali i mnogi poznati niški trgovci i zanatlije, kao i oni koji su se vraćali iz svojih vinograda na Gorici. Gosti su često uz piće igrali domine, koje su imale i druge niške kafane, ili su se kartali.
Obeležje Paliluli davale su i brojne zanatske i trgovačke radnje. Tako je palilulski pekar Dragolјub posle pečenja peciva i okruglih hlebova primao takozvanu „pešermu“, odnosno razna jela, pečenja i pite pripremlјene u domaćim kujnama, da se ispeku u furuni, kako bi se potpuno iskoristila dok je topla.
U nadaleko čuvene radnje spadala je i pospastičara i bozadžinica poznatog poslastičara Canka, koji je proizvodio odlično kiselo mleko i razne slatkiše i delikatese tog vremena. Tako je tada bilo, poslastičare su pravile i kiselo mleko, a majstori tog zanata – čokalije, dolazili su često čak iz Makedonije da u Nišu i drugim gradovima Srbije započnu posao.
Čokalija Canko (Aleksandar Isaković) otac je današnje žive legende Palilule –
muzičara Živojina Isakovića Čokalije.
Na Paliluli je bilo i puno kasapina. Najpoznatiji meću njima svakako je Ilija Ilić Bandza, grmalј od čoveka. Priča se da je imao noge kao sanke. Kad bi se čezama vraćao iz varoši, nakupovao bi đevreke i natakao ih na špap, pa ih je usput delio deci.
Obeležje Paliluli davali su i brojni golubari, na desetine njih. Među najpoznatijim su bili Momi Čekrk, Cevka, Mule, …
Centar događanja na Paliluli bila je Palilulska rampa. Stanovnici Palilule sakuplјali su se kod rampe radi dogovora o bilo kojoj zajedničkoj važnijoj stvari. Vozovi koji su ovde često prolazili u toku dana, svojim brektanjem, šištanjem pare i zvižducima parnjača stvarali su živopisne scene.
Pečat Paliluli davale su i svadbe. Mladence i svatove do Crkve svetog Nikole ili Saborne crkve vozili su fijakeri, kojih je u Nišu u međuratnom periodu bilo pedesetak. Svadbene povorke činilo je po desetak fijakera, koji su bogato ukrašavani.
Palilula je dobijala svečarski izgled i u vreme praznika. Praznovanje Uskrsa bilo je najsvečanije. Već na Veliki petak narod se oblačio najbolјe što je imao i odlazio na bogosluženja u crkvu. Na sam dan Uskrsa bilo je veoma svečano, lepe palilulske bašte pažlјivo uređene, a dvorišta i prostori ispred kuća blistali su od čistođe. Farbana jaja bila su najveđi ukras uređenih kuća. Obučene u nova odela (naročito starije žene, koje su prikazivale prekrasnu staru nošnju), porodice su odlazile u crkvu na jutrenje. Svuda je čitav dan bilo veselo, a ulični svirači su neumorno obilazili palilulske sokake. Za decu je najlepši doživlјaj bila Vrbica.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
