Kada je bila mala zvali su je dete od gume, roditeljima nije ni smela da pomene glumu, a sada je jedna od najboljih srpskih glumica, koja iza sebe ima više od 60 uloga. Glamurozna, uvek nasmejana, pleni spontanošću i vedrinom. Ona s punim pravom može da ponese status zvezde. Danica Maksimović, srpska glumica za portal Niške Vesti govori o svojim ulogama, svojoj zemlji, ali i o tome zašto nikada nije poželela da se oproba u inostranstvu, iako je imala veliki broj ponuda.
Vaše uloge nikako ne mogu da se svrstaju u „tipske“..
Imam ja različite uloge. Igrala sam u celom serijalu „Jelene“, tako da sam tamo od jedne fine dame, finih manira, doživela da me siluju, obavljali lobotomiju i drogirali. Znate kada idete na 120 epizoda svašta vam se događa. Mislim da šta god da igramo mi moramo negde da gledamo sve aspekte i društva i onih odnosa koji se eventualno događaju među ljudima. Ne možete da budete jednostrani. To jeste surovo.
Jedan moj lik kaže: „Čitav život sam jurila karijeru, jebenu karijeru. Zašto ne znam. I dočekala sam da me srozaju i izbace na ulicu kao psa. Možda sam i ja želela da imam nekog ko će da me voli, da imam porodicu, decu. Sve sam žrtvovala za tu firmu. Digla na noge. Činila sve, bila referent godinama. Sada sam višak. Jako surovo.. Doživljavate da vas izbace na ulicu, niko vas ne pita ni kako ni šta ni gde. Namamljene smo i ucenjene draga moja….
Glumica ste sa dugim stažom, pojedine Vaše kolege su se oprobale u inostranstvu. Vi ste imali prilike, ali ste ipak ostali ovde?
Nisam ja nikada želela da odem u inostranstvo. Imala sam nekoliko ponuda.. radila sam neke koprodukcije sa Italijanima. Vezivale su se tu neke prilike. Bila sam zadovoljna svojim radom u pozorištu. Nosila sam repertoar, dobijala različite uloge, mjuzikle, radila sama kabare kada mi je bilo najteže u životu. Kabare je najteža forma, vi morate tu među ljudima koji sede, nešto grickaju i piju da imate sat i po koncetraciju, da ne može niko da vas poremeti..to je velika muka, veliko ulaganje i veliko odricanje.
Iza sebe imate i veliki broj filmova, ali i nagrada?
Da preko 60 filmova, serijala. Dobila sam veliki broj nagrada, od „Sterijine“ do „Ćurana“, onda razne godišnje nagrade, nagrade na festivalima, ali verujte mi ne radimo mi zbog toga. Mi živim zarad divne publike, zarad onog što nam se na kraju nekako vrati. Mislim da ima mnogo darovitog sveta, ne samo među glumcima, rediteljima, scenaristima, mislim uopšte u raznim sverama društva.
Mi smo jako darovita nacija, ali smo tako nekako na nekoj vetrometini, tako da nikako ne možemo da se pokupimo da nam bude bolje i lagodnije. Stalno nas neki ratovi i neki vetrovi šibaju, tektonski poremećaji kako ja to umem da kažem, pa se i nebo i zemlja bune, pa nam i poplave i svašta šalju… tako da mi nikako ne možemo da se izvučemo. Mnogo je tužno zapravo. Ja baš zbog toga ne bih da idem nigde, mislim da je negde časnije i istinitije da ostanem i radim tu.
Vaš sin je reditelj?
Moj sin je već u Evropi. Njemu se to dogodilo slučajno. On i sada radi ovde u Jugoslovenskom dramskom, ali ima neku svoju priču u Evropi. Mislim da nije on toliko srećan što je tamo. Tamo su mnogo bolji uslovi, a naročito termini, kada se kaže taj i taj datum tada je premijera, nema otkazivanja i pomeranja. Šest meseci unapred se radi tehnička proba, da bi se stiglo sve na vreme, da bi se sašili kostimi, da bi se uradila scenografija, muzika… To je neverovatno uređen sistem, a mi nemamo to. To je najveći problem kod nas.
Šta vas očekuje u narednom periodu?
Ja dve godine gotovo da nisam odmarala kako treba. Prošlog leta sam radila film Amanet, to je jedan divan film, i lepa i značajna uloga. Mladi reditelj Nemanja Ćipranić ga je radio, to je njegov debitantski film, a igrala je Marija Vicković, Cvetković, mladi Ljuba Bulajić, Milena Živanović koja sada igra u Zoni na Terazijama, a ja tamo igram tetka Doku koja je hit već drugu sezonu. Radila sam i seriju u Kikindi koja se zove Daleko je Holivud, koliko je dalek Holivud, a koliko je blizu. Holivud je nama dalek samo po tome što se tamo neke stvari znaju i kada se dogovoriš to je to, a ovde je sve neizvesno. Mislimda mi i pomoću nekih naših moći van svih normi, pravila i pomoću štapa i kanapa da napravimo mnogo bolje stvari, autentičnije, nego da smo u Holivudu.
Zvali su Vas dete od gume?
Jeste, ja sam bila dete od gume. Učestvovali smo na svim tim sletovima. Morali smo tada svi da poštujemo 25. maj. Moj profesor fiskulture bi izneo strunjaču, a ja bih pre svima pokazivala svoje veštine.
Da li imate nešto neostvareno nakon toliko duge karijere i velikog broja uloga?
Meni treba samo malo više odmora i sna.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
