Nišlije, Zora Vuković i Mile Stefanović kažu da su početnici kada je poznavanje gljiva u pitanju, veliki su ljubitelji prirode i često idu u planine radi uživanja, a ponekad i da beru gljive. Znaju da izvestan broj gljiva ima takozvane zavodnice – bliznakinje koje izgledaju kao jestive, a u stvari su otrovne. Gljivu sunčanicu Mile preporučuje kao podlogu za picu, a Zora kaže da je svim ljudima na dohvat ruke besplatna hrana cele godine. Čak i zimi, samo treba znati.
Mikologija je grana biologije koja sa različitih aspekata proučava gljive. Mile Stefanović kaže da je do sada naučio da je svaka pečurka gljiva, ali da svaka gljiva nije pečurka. Ova kompleksna nauka se stalno menja, gljive mutiraju, pa neke vrste koje su pre 20 godina bile jestive, više nisu. Bračni par Vuković- Stefanović podvlači da na svetu ne postoji niko ko zna baš sve o gljivama, jer nauka o njima svakodnevno napreduje. Iako kažu da im je pročavanje gljiva hobi i da su početnici u tome, ipak su imali dosta toga da podele sa čitaocima Niških Vesti.
Sa sinom Petrom rado idu na Staru planinu, u Sićevo, Jelašnicu, Rautovo i Berbatovo. Danas su otišli na jednodnevni izlet sa svojim prijateljima, Oliverom i njegovom ženom Anitom na Krajkovačko jezero.
“Ljudi nisu svesni da im je veoma kvalitetna, a besplatna hrana na dohvat ruke, samo treba znati. Na Krajkovačkom jezeru ćemo brati šipurak i trnjine, a ako naiđemo i na neku gljivu, biće dobro. Dobri poznavaoci znaju da ne postoji posebno godišnje doba za branje gljiva, one se mogu brati preko cele godine, ima vrsta koje rastu čak i zimi”, kaže Zora Vuković.
Bračni par kaže da nekad uberu više gljiva, a nekad baš ništa, ali uživaju u šetnji na vazduhu i uvek se zadovoljni vrate kući. Mile tvrdi da gljive nikako ne treba brati dok su male, jer ih je teško identifikovati dok nisu potpuno razvijene.
“Tek kada je gljiva velika, sa razvijenim “šeširom” možete prepoznati da li je jestiva ili ne. Mnoge vrste imaju “zavodnice”, izgledaju kao jestive, a nisu. Za gljive ne postoji protiv – otrov kao za zmije, pa je potrebno i znanje i oprez. Neke imaju male količine otrova, ali ako ih jedete u dužem vremenskom intervalu, mogu izazvati cirozu jetre,” rekao je Niškim Vestima.
Pravi gljivari i poštovaoci prirode u šumu idu opremljeni. Postoji i zakon o branju gljiva, a zabranjeno je nošenje u kesama. Mora da se koristi korpa.
Zora i Mile su za čitaoce Niških Vesti dali i recept za picu koja se može napraviti od gljive sunčanice/lat.macrolepiota procera.
“Sunčanica se ne koristi za supu ili čorbu, dobra je za grilovanje ili kao podloga za picu. Za grilovanje je dovoljno da se posoli i stavi malo putera ili margarina, a za picu se “šešir” okrene naopako i na unutrašnju stranu poređaju svi sastojci koji se obično stavljaju,”otkrili su nam.
Kao lekovitu gljivu preporučili su ćuranov rep/lat.trametes versicolor, a kao ukusnu i lekovitu bukovaču/lat. pleurotus ostreatus, koje najviše ima baš u ovo doba godine. Obe gljive su dobar lek protiv triglicerida, holesterola i jačaju imunitet. Bračni par kaže da je naučno dokazano da ćuranov rep zaustavlja rast tumora.
Nekontrolisano branje gljiva dovodi do toga da neke zaštićene vrste nestaju. U branju ljudi treba da budu umereni, jer priroda nagrađuje ali nas često i kazni. Jedne godine gljiva ima u izobilju, a već sledeće ih ima veoma malo.
A za sve koje interesuje mikologija, najavili su predavanje Marjana Kuštera za koga kažu da je najbolji poznavalac gljiva kod nas. Predavanje će biti održano u utorak, 8. novembra u 18 sati u prostorijama Univerzitetske biblioteke.
U galeriji fotografija koja se nalazi ispod teksta, prepoznaćete i jednu otrovnu gljivu – muharu/lat.amanita muscaria. Naravno, ima privlačan, crveni “šešir”. Mile na ovo dodaje uz smeh “da su gljive kao žene – što su lepše to su opasnije.”
[foldergallery folder=”images/galleries/Gljive”]
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
