Šta raditi sa polupotrošenim karminom, praznim bočicama parfema, konzervama ili starim mobilnim telefonima? Ovaj otpad nikad ne bi smeo da završi u korpi za otpatke.
Kada opasni predmeti i proizvodi iz svakodnevne upotrebe više nisu upotrebljivi ili nam više nisu potrebni, oni postaju opasan otpad iz domaćinstva.
Opasan otpad čini mali udeo kućnog otpada, ali kada se pomeša sa ostalim otpadom, kontaminira i njega te na taj način nastaje velika količina opasnog otpada!
Opasni proizvodi ne sme se odlagati zajedno sa ostalim komunalnim ili kućnim otpadom.
Predstavljamo vam 15 predmeta koje nikada ne bi trebalo da bacite u đubre, ako i malo brinete za planetu.
1. Prazne bočice parfema
Kozmetičke preparate kao što su lakovi za nokte, hidratantne kreme ili parfemi, koji se pakuju u bočice i teglice, u skladu sa njihovom ambalažom treba odlagati u zelene kontejnere.
Na taj način dobijamo čisto staklo koje je spremno za obradu i pripremu za novu ambalažu.
Prazne bočice parfema možete pokloniti kolekcionarima, a ukoliko ipak odlučite da ih bacie, nemojte u smeće već odstranite plastičnu pumpicu od staklene bočice te ih odložite – staklenu bočicu u kontejner za staklo, a plastičnu pumpicu u kontejner za plastiku.
Kada bi se recikliralo 15kg bočica po stanovniku, odnosno 700 hiljada tona staklenih ambalaža, psrečila bi se emisija od 485 hiljada tona CO2 u atomsferu i sačuvalo oko 2 miliona MWh energije.
2. Prazne boce omekšivača
Prazne boce omekšivača proizvedene su od plastike što znači da ih morate odložiti u kontejner za plastiku.
Poželjno je da boce isperete prije odlaganje u kontejner. Isto tako, plastične boce omekšivača možete iskoristiti kao spremnik gnojiva ili vode u vrtu ili balkonu.
3. Stari karmini
Sa njima se dešava isto što i sa deterdžentima i praškom za pranje veša i posuđa.
Ako su potrošeni, a ambalaža je od plastike, odlažu se u kontejner za plastiku.
Ako u ambalaži ostane nešto proizvoda, mora se odneti u centar za sakupljanje otpada, jer kozmetički preparati, pored ekoloških materija, sadrže i derivate petroleja i mikroplastike koji završavaju u rekama i morima.
Pretpostavlja se da će do 2050. godine 100% riba i ptica imati plastiku u stomaku. Ako se radi o proizvodima kupljenim u apotekama, možete ih odneti u njihove prostorije.
U međuvremenu, stari karmin za usne možete pomeešati sa drugim karminima kako biste dobili jedinstvene nijanse.
Istrošen karmin može poslužiti i kao odlično sredstvo označavanja umesto flomastera.
4. Kofe sa ostacima farbe
Ovi proizvodi sadrže toksične, zapaljive, korozivne ili materije koje izazivaju iritacije, zbog čega predstavljaju visok rizik za životnu sredinu, kao i za osobe koje upravljaju otpadom.
Nikako ih ne treba bacati u odvode. Najispravnije je lepo ih očistiti razređivačem, uključujući i prazne ambalaže, bilo da je boja vodena, akrilna ili neke druge vrste.
5. Stara garderoba
Tekstil je materijal koji po procentu ima najviše potencijala za ponovnu upotrebu.
Prerada korišćenog tekstila ima dvostruki značaj: za zaštinu sredine, jer, prema podacima Evropske Komisije, svaki kilogram odeće koja se ponovo iskoristi, a ne zapali, sprečava ispuštanje 3.169 kg CO2 u atmosferu.
Sa druge strane, ima i društveni značaj, jer se mnogi bave preradom tekstila za ponovnu upotrebu sa ciljem solidarnosti. Jednostavno, odeću treba nekom pokloniti ili odložiti u predviđene kontejnere.
6. Toneri i kertridži
Prvo što treba imati na umu jeste da se ketridži ne smatraju električnim aparatima.
U skladu sa tim, ne sadrže opasne materije, ali ih ne treba bacati u đubre, niti u žuti kontejner budući da sadrže tečni otpad boje.
Stručnjaci savetuju da ih prvo očistite i kontaktirate njihovog proizvođača.
Mnogi od njih nude besplatnu uslugu preuzimanja otpada.
7. Insekticidi
Ovo je vrlo toksičan proizvod opasan po zdravlje, jer sadrži štetne materije koje se ne razgrađuju.
Zato treba paziti da u ambalaži ne ostane sadržaj i ne treba je bacati u kantu za otpatke, a u otpad sa plastikom samo ako je prazna.
Ispravno je odložiti ambalažu na predviđeno mesto, a njom se potom upravlja kao opasnim proizvodom u skladu sa čim se odnosi na deponiju ili se spaljuje.
8. Konzerve od sardine
Obično se prazne konzerve bacaju u odgovarajući kontejner za ambalažu, ali je moguće da ne znate zašto.
Ekolozi objašnjavaju da se najveći broj konzervi koje svakodnevno koristimo prave od aluminijuma ili valjanog čelika.
Njihova reciklaža je od suštinskog značaja, jer aluminijum spada u čvrsti otpad koji i kroz 500 godina može da ostane bez promene.
Sa druge strane, to znači da se beskrajno može reciklirati, a da pritom ne izgubi svoja svojstva, zbog čega se može upotrebiti bezbroj puta. Na primer, od osam konzervi se može napraviti lonac, a od osamdeset limenki se može napraviti obruč točka za biciklu.
9. Pokvarena mikrotalasna
Često se nađete u dilemi kako da se rešite nekog pokvarenog aparata kućne tehnike.
Ako se radi o glomaznom predmetu kao što je frižider, a želite da kupite novi, problem je rešen: prodavac koji vam donosi novi je u obavezi da stari odnese u centar za sakupljanje otpada ili u postrojenje za njegov tretman.
Sa druge strane, ako ne želite da ga zamenite novim aparatom ili se radi o mikrotalasnoj pećnici, u obavezi ste da ga odnesete u reciklažni centar ili u neku drugu ustanovu koja se bavi reciklažom.
10. Stari mobilni
Ovo je predmet koji najčešće bacate zbog čistog zadovoljstva da nabavite novi.
Ali pazite gde ćete ga baciti. Jedini deo mobilnog telefona koji se ne može obnoviti jeste baterija koja sadrži zagađujuće materije.
Većina se pravi od litijum-jona, ali još uvek postoje i stare nikl-kadmijumske ili nikl-metal-hidridne baterije koje se prave od metala koji sadrži visoko zagađujuća svojstva.
Ostatak delova se može reciklirati čak do 97%. Od prošle godine, proizvođači su u obavezi da od korisnika besplatno preuzmu aparate površine manje od 25 cm, a korisnici pritom nisu u obavezi da kupe novi aparat.
U prodavnicima mobilinih telefona obično postoji kontejner gde možete da odložite stari mobilni telefon.
11. Baterije
Ne smete ih bacati u đubre. Evo i zašto.
Iako je tačno da samo jedna baterija nije štetna, one sadrže materije čija visoka koncentracija može da šteti prirodi.
Srećom, kontejneri namenjeni isključivo za odlaganje baterija su vrlo brojni. Uglavnom su po prodavnicima i obrazovnim ustanovama.
Iz kontejnera, baterije se prenose do postrojenja za reciklažu gde se razvrstavaju prema njihovoj prvobitnoj primeni, a nakon što se klasifikuju, počinje proces reciklaže i obnavljanja materijala.
Veći deo metala koji sadrže može da se obnovi i pripremi za ponovno korišćenje.
13. Radiografski snimak
Svako u kući ima bar jedan radiografski snimak sa kojim često ne zna šta da radi, budući da sadrži metale koji ne bi trebalo da se nagomilavaju na deponiji.
Pored toga, neki od tih metala, kao što je srebro, imaju vrednost i mogu da se obnove, kao i plastika koju sadrži, dok se ostatak materijala spaljuje.
Najbolje je odneti snimak u centar za sakupljanje otpada ili u ambulantu ili bolnicu gde ih takođe sakupljaju.
Farmaceuti bez granica organizuju kampanju sakupljanja radiografskih snimaka iz kojih se potom izdvaja srebro koje se prodaje po tržišnoj ceni i koristi za finansiranje drugih solidarnih projekata.
14. Računarski miš
Nauka napreduje neverovatnom brzinom, toliko brzo da tableti, računari, faks mašine, štampači, miševi, zvučnici i muzički aparati prestaju da budu aktuelni samo nekoliko meseci nakon kupovine.
Često sadrže potencijalno štetne materije kao što su olovo, živa ili šestovalentni hrom koji zagađuju okolinu ukoliko se ne odlože na adekvatan način.
Sa druge strane, sadrže i vredne materije: silicijum, zlato, srebro ili bakar kojih u prirodi ima sve manje i čije dobijanje ostavlja ozbiljne posledice na ekosistem.
Reciklaža prevaziđenih proizvoda omogućava povraćaj pomenutih materijala koji mogu ponovo da se iskoriste i time uštede prirodne resurse i energiju. Na isti način, sprečava se nagomilavanje štetnih materija na deponijama.
Kada poželite da zamenite neki aparat, stari odnesite u centar za sakupljanje otpada ili ga odložite u predviđeni kontejner.
Otpad se odatle prenosi do postrojenja za tretiranje i podvrgava procesima dekontaminiranja i obnavljanja prvobitnih materijala.
15. Termometar
Kod termometara i fluorescentnih sijalica opasna je živa koja se nalazi u njihovoj unutrašnjosti.
Zbog toga ih treba odlagati na predviđenim mestima, odakle se prenose na tretiranje, gde se putem destilacije pripremaju za ponovno korišćenje u hemijskoj industriji.
Ako ne znate za takvo mesto, odložite ga u najbližoj apoteci.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
