„Srećna sam što sam dobitnica nagrade, koja se obično daje na kraju neke karijere, ali ja ne nameravam da stavim tačku“, kazala je Gorica Popović prilikom uručenja nagrade za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu „Pavle Vuisić“.
Priznanje koje dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije, uručio joj je Vladan Živković umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja 54. Filmskih susreta.
„Pavle Vuisić je divna nagrada i beskrajno joj se radujem, pogotovu što je dodeljuju kolege i što se dodeljuje u Nišu, pred publikom. Ovo je dragulj, kruna jednog opusa, kruna mojih glumačkih radova. Srećna sam što sam dobitnica nagrade koja se obično daje na kraju neke karijere, ali ja ne nameravam da stavim tačku. Stavljam zarez i idem dalje“, rekla je Gorica.
Sa Pavlom Vuisićem Gorica je igrala samo u filmu “Halo taksi”. Glumila je ženu taksistu, iako nije znala da vozi. U filmu je delila kadar sa legendarnim Pajom koji je imao ulogu čistača cipela i, iako je u biti bio dobričina, uvek je izgledao mrzovoljno. Od tada je prošlo mnogo godina. Gorica je naučila da vozi i stasala da sa niškog festivala ponese priznanje koje nosi ime njenog „mrzovoljnog“ kolege.
Osim plakete s likom Pavla Vuisića, delo akademskog vajara Milorada Tepavca, monografije i dokumentarne filmske storije o dobitniku, Gorici je uručen i umetnički portret Pavla Vuisića, rad niškog slikara Milovana Penkova.
Sećanja na ranije Filmske susrete uvek probude lepe uspomene, naročito na njene glumačke početke.
„Ovaj Festival je deo mog života. Od prvog filma „Miris poljskog cveća“, koji sam snimila, neću vam reći koje godine, žarko sam želela da dođem i da postanem makar delić ovog jedinstvenog, velikog filmskog glumačkog praznika. Uvek sam dolazila sa radošću, sretala se sa vama i dok sam se okrenula prođoše godine, ovakve i onakve, rodne i sušne, sumorne i blistave. Mislim da Niš treba da bude ponosan i niška publika takođe, što je održala festival koji je u slavu glumca i glumačke profesije. Glumci mu se rado vraćaju, a ja sam ovde nagrađivana više puta“, navodi Gorica, koja je nagradu Carica Teodora za najbolje glavne ženske uloge u filmovima „Dorotej“ i „Pad Italije“, dobila na Filmskim susretima u Nišu 1981. godine. Tri godine kasnije dopala joj je još jedna Carica Teodora za ulogu u filmu „U raljama života“.
„I ova nagrada je samo potvrda onoga što ja znam već decenijama. Goricu sam upoznao još dok sam bio student u Novom Sadu. Ona je predavala na Akademiji u Beogradu, i jedne godine je dovela svoje studente na „Sterijino pozorje“. Tada sam je upoznao. Gorica je grandiozna glumica, umetnica. Zadovoljstvo je bilo raditi sa njom“, rekao je Tihomir Stanić koji sa Goricom deli kadar u filmu „Delirium tremens“.
O radu na filmu, reditelju i kolegama sa seta, Gorica kaže:
„Posle mnogo godina sam radila sa Goranom Markovićem i uverila se da je Goran veliki majstor svog zanata. Delirium tremens je izuzetno zanimljiv film koji je posvećen Predragu Ejdusu, koji je dugo igrao istoimenu predstavu. U filmu ja igram suprugu glumca Dagija Popovića koga tumači Tika Stanić. On je to maestralno odigrao, čak je i razgovarao sa Pecom Ejdusom uoči početka snimanja“, navodi Gorica.
Trenutno snima seriju „Švindleri“ za RTS koja će imati 12 epizoda, a kako kaže, jedva čeka novu pozorišnu sezonu u Ateljeu 212.
„Nisam od onih koji priželjkuju velike uloge. Kad dođe tekst, pročitam pa ili prihvatim ili ne prihvatim. Jednostavno sve su uloge velike ako ih iznesete na pravi način“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
