Šamaranje izboranog lica i čupanje za sedu kosu podjednako je nasilno kao uzimanje cele penzije ili pritisak na stare ljude da potpišu testament ili neki ugovor. Često se događa da se stari ljudi pronađu mrtvi u svojim stanovima. Oni umiru usamljeni, iako njihova deca stanuju možda svega nekoliko kilometara dalje. Takvi događaji su najpotresnija ilsutracija nasilja nad starima u Srbiji. O tome svedoče i prošlogodišnji podaci istraživanja u Srbiji, a po kojima je od ukupnog broja prijava porodičnog nasilja 12 odsto činilo nasilje nad starima.
Nasilje nad starima je u Srbiji najbolje čuvana porodična tajna, nešto što se događa između četiri zida, u krugu najbližih, od kojih stariji i zavise, pa zato starima ostaje samo da trpe i ćute, rekla je Sonja Šćekić, direktorka Sigrune kuće u Nišu, povodom oktobra – meseca starih.
„U mesecu starih ukazujemo na važnost i probleme stanovnika „trećeg doba“. Dajemo preporuke starijim osobama kako da prepoznaju razne vrste nasilja. Nasilje nad starima je najbolje čuvana tajna zbog čega naša kampanja u borbi protiv nasilja nad starima nosi naziv „Stid teži od šamara“. Naši podaci pokazuju da od ukupnog broja žena koje su boravile u Sigurnoj kući 10 odsto njih su bile starije od 60 godina“, kaže Sonja Šćekić.
Cilj je da se ohrabre stare osobe da zatraže pomoć, jer prema istraživanjima Sigurne kuće stari ne trpe samo fizičko nasiilje već i ekonomsko i psihičko zlostavljanje, kao i razne oblike zanemarivanja.
„Stariji ljudi o ovome često ćute, boje se da priznaju, ali ih je i sramota, jer su ih u tu ponižavajuću i degradirajuću situaciju doveli najbliži – oni kojima su posvetili ceo život. Nasilje nije porodična stvar, već krivično delo, a dosadašnje iskustvo pokazuje da su vrlo često nasilnici deca, snahe, zetovi, unuci, pa je zato potrebna odgovornost društva“, istaknuto je na tribini „Stid teži od šamara“.
Iz Sigurne kuće upozoravaju da je nasilje nad starim osobama svaki pojedinačni ili ponavljajući čin ili nedostatak odgovarajućeg postupanja, koji se događa u bilo kojem odnosu očekivanja i poverenja, a koji uzrokuje štetu, bol, nepriliku ili nevolju starijoj osobi.
80 odsto građana smatra da društvo ne koristi znanje i iskustva starijih, 90 odsto da bi kazne protiv nasilnika trebalo da budu strožije i dali su preporuke kako da se stara lica zaštite. Između ostalog, starijim osobama se preporučuje da brinu o sebi, o svom zdravlju i svojoj imovini, da ne dozvole da budu zdravstveno zapušteni, da neguju prijateljstva sa vršnjacima i osobama različite dobi, da planiraju svoju budućnost dok su zdravi, da budu oprezni kada potpisuju neki dokument i da ostanu aktivni što duže u zajednici.
„Brojevi u zvaničnoj statistici o nasilju nad starima nisu ohrabrujući, naročito što se stariji ređe od svih građana odlučuju da prijave nasilje, a ni sami građani ne preduzimaju konkretne mere. U našem istraživanju 12,5 odsto građana je priznalo da je prisustvovalo nasilju nad starima i da su reagovali verbalno i pretili da će prijaviti nasilje. Međutim, samo tri osobe su zaista i prijavile nasilje nad starima“, rekla je diplomirani psiholog, Maja Todorović.
Problemi nasilja nad starima naročito su izraženi kada su porodični odnosi poremećeni i kada postoje problemi alkoholizma ili narkomanije. Edukacija mladih i prikazivanje filmova o starima koji pričaju svoje životne priče bi trebalo da budu deo promocije poštovanje starijih osoba u našem društvu, rečeno je na tribini „Stid teži od šamara“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
