Prodori sultana Sulejmana u dva navrata ka Beču i osvajanje Beograda, Srema i dela Slavonije, na koje su Austrijanci polagali pravo, doprinelo je pogoršanju odnosa Austrije i Turske. Stoga je car Ferdinand Flandrijski slao poslanstva u Tursku radi sklapanja mira. tako je u maju 1532. godine, uoči drugog Turskog pohoda na Beč, upućen u Carigrad sultanu diplomata Leonardo Nogarol.
On nije stigao u Carigrad, pošto je sultan već krenuo sa vojskom na Beč. Ostao je u Nišu od kraja maja do 12 juna, 1532. godine, čekajući sultana. Kada je došao sultan, naredio mu je da čeka u Beogradu. Nogarol je boravio u Nišu 15 dana ne ostavivši nikakvu belešku o gradu. Verovatno iz straha da ne bude sumnjiv vlastima u Nišu.
Prvi popisni defter Niša
Odmah za Nogarolom, juna 1533. godine, kroz Niš je prošao Austrijanac Kornelije Duplicije Šeper, carev lični sekretar i savetnik. Na putu za Carigrad nosio je sultanu molbu za zaključenje privremenog mira. Poslanstvo je išlo Dubrovačkim drumom, preko Kopaonika i Prokuplja, stiglo je u Niš, ne zadržavajući se u njemu. Tek u povratku, krajem avgusta 1533. godine Šeper je vodio beleške sa puta i o Nišu o zabeležio:
„Grad Niš leži u ravnici, s jedne strane se diže velika gora, a drugu joj stranu zataraju močvare i blato. Ima tri mošeje (džamije). Prošavši pored pomenute gore, ispod kojih ima toplih izvora, prođosmo mimo grada (tvrđave) i četiri milje dalje provezosmo se pored Morave koja je plahovita i široka“ . Dalje navodi da mu meštani „govorahu da žele biti oslobođeni“ i da će „na vest“ da hrišćanska vojska stvarno dolazi, svako od njih ubiti i deset Turaka.“
Šeperova beleška „prošavši pored pomenute gore (Koritnjak), ispod koje ima toplih vrela“, jedan je od prvih pomena toplih izvora u današnjoj Niškoj Banji i kod sela Kutine. U izvorima, i to Turskim, Niška Banja je prvi put zabeležena 1498. godine.
To je prvi popisni defter Niša u kome je Niška Banja navedena kao selo Banja. Po tom popisu niških sela iz 1498. godine Banja je posedovala 31 hrišćansku kuću, četiri neoženjena i jednu udovicu. Ako je svaka popisana kuća imala po osam članova, a udovičko domaćinstvo po četiri, u tom slučaju je Banja brojala 256 stanovnika. Po broju ljudi bila je jednaka selima Miljkovcu, Popovcu i Gornjoj Studeni. Popisana je tada i Banja Kutina, kao selo preko 40 kuća. Ovaj prvi turski popisni defter niškog kraja iz 1498. godine daje podatke i o ekonomskom stanju popisanih naselja. U banji su tada popisana dva seoska mlina, sa prihodom od 3.100 akči i 12 zemljoradnika orizara, što ukazuje na proizvodnju pirinča u okolini Niške Banje. Pirinčana polja beleže i drugi putopisci XVI veka.
Ovaj Turski izvor s kraja XV veka potvrđuje postojanje banjskog naselja i u predturskom periodu, odnosno i u srednjem veku, pa čak i u doba Rimske Imperije. Vreme nastanka naselja u Niškoj banji nije moguće precizno utvrditi , ali je svakako postojalo i pre XIV veka. Šeper navodi u Banji samo „topla vrela“ bez pomena da li su i kako korišćena. Više pomena o Niškoj Banji nastaje tek u drugoj polovini XVII veka. godine 1663. ubeležena je kao šesto konačište dela Carigradskog druma od Sofije do Niša.
Samo dve godine kasnije, 1665. godine. Engleski plemić Dzon Burbori, prošavši kroz Banju u sastavu Austrougarskog poslanstva na putu za Carigrad, zapisao je: „Malo na strani od puta izvrsno kupatilo u kome su se gdekoji kupali …“
Odmah za njim 1667. godine. Banju je posetio i dubrovački diplomata i pesnik jaketa Palmotić, idući za Carigrad i napisao je da je video „na izvoru mermerni bazen pod otvorenim nebom u kome su se kupali mnogi polesnici …“
Nastaviće se …
Borislav Andrejević
„Stari zapisi o Nišu“
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
