ALEKSOV: Organska proizvodnja i ukrupnjavanje parcela šanse za poljoprivredu Niša

ALEKSOV: Organska proizvodnja i ukrupnjavanje parcela šanse za poljoprivredu Niša

08:30
998
0
Niške Vesti
PODELI

Prioriteti u razvoju poljoprivrede biće ukrupnjavanje obradivog zemljišta i organska proizvodnja hrane, kaže gradski većnik resorno zadužen za poljoprivredu Svetozar Aleksov. Takođe, ideja je da se naprave skladišni kapaciteti za poljoprivredne kulture, kako bi one dobile na vrednosti, a proizvođači imali veću zaradu.

 

Poljoprivrednici na teritorini gradske opštine Niška Banja imaju „stare“ navike u proizvodnji. Oni nisu koristili pesticide, herbicide niti modernu tehnologiju pa zemljište na kome rade nije zagađeno višedecenijskim tretiranjem, kaže većnik Aleksov. Zato, dodaje, oni mogu da se registruju kao proizvođači organske hrane.

„Na rubnim obodima grada gde nema loših uticaja zbog blizine auto-puta ili korišćenja hemikalija poljoprivrednike treba da prevedemo u organske proizvođače hrane i sam Niš je dovoljno veliki i postoji potreba za organskim proizvodima. Možemo zemljište odmah da proglasimo organskim ukoliko su ispunili standarde za to, ako nisu mogu da urade konverziju zemljišta u narednom periodu i da proizvod ima bolju cenu i bude plasiran na ozbiljnija tržišta kao zdrava i organska hrana“, kaže.

Ako bi se ti proizvodi uskladištili i sačuvali od oštećenja mogli bi da dobiju veću vrednost nego da su ih dali prvom nakupcu, dodaje. U prethodnom periodu započela je organska jun2015u7rekonstrukcija Zadružnog doma u Donjem Matejevcu što bi trebalo da bude prostor za otkup, preradu, sušenje, hlađenje i pakovanje voća. Udrženja voćara iz Trnave, Huma, Matejevca mogu da koriste kapacitete i obezbede dodatnu vrednost proizvodu.

„To je probna ideja koja treba da funkcioniše. Završava se kompletno renoviranje zadružnog doma, na više od 1.000 kvadrata u 3 nivoa i trebalo bi da omogući bolji plasman manjim proizvođačima“.

Veliki problem niške poljoprivrede je, smatra, što individualni proizvođači imaju usitnjene posede, a parcele su u proseku površine 13 ari. Proces komosacije, odnosno ukrupnjavanja parcela, počeo je sredstvima Ministarstva, objašnjava. Bilo je dva programa, jedan za područja Donje i Gornje Vrežine, Brzog Broda i Proseka, drugi za Čokot, Gorne i Donje Međurovo i Novo Selo. Ukoliko se prikupe saglasnosti meštana sela u 2017. godini bi na ovim područjima mogla da se utrostruči prosečna površina parcela na više od 43 ara, dodaje.

„Proizvodnja bi bila rentabilnija, i to bi bio ozbiljan pomak koji bi se, ukoliko bude mogućnosti, nastavio i u drugim selima. Idealno je raditi proporcionalnu razmenu zemlje – ko je uložio hektar zemlje u parcelama od po 13 ari, dobije istu površinu u jednom komadu. Razlike se peglaju jer kvalitet zemlje nije svugde isti, neko daje prvu, a neko drugu klasu zemlje. Kroz kvadraturu se nadomešta kvalitet zemljišta, a tehnologija za to postoji. Na kraju neko možda izgubi kvadrat površine ali dobije kvalitetnije zemljište ili obrnuto“, objašnjava većnik.

 

NIŠ BIO INDUSTRIJSKI, NE POLJOPRIVREDNI GRAD

Problem je i što poljoprivreda nikada nije bila primarna gradska delatnost u Nišu. Većnik Aleksov nišku poljoprivrednu proizvodnju upoređuje da doljevačkom, koja ima mnogo više zemljoradnika.

„Doljevac ima 70.000 hektara obradive površine i veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ljudi su okrenuti poljoprivrednoj proizvodnji i značajan deo dohotka opštine se stvara kroz proizvodnju. Niš koji ima neuporedivo više stanovnika, ima 30.000 hektara potencijalno obradivog poljoprivrednog zemljišta u privatnom vlasništvu i 1.000 hektara u državnoj svojini. Pored Mašinske, Elektronske, Duvanske industrije koje su decenijama stvarale proizvodnu liniju i dohodak, poljoprivreda je bila u drugom planu“, objašnjava.

Kako kaže, Grad treba da stimuliše poljoprivrednike da registruju svoja gazdinstva kako bi mogli da koriste subvencije iz gradske i državne kase. Naročito kada je u pitanju osiguranje useva od vremenskih nepogoda, koje u ukupnom iznosu od 80 odsto subvencionišu Grad i Republika.

 

UPRAVA NIJE ZAVRŠAVALA POSAO U ROKOVIMA

Svetozar Aleksov je član Gradskog veća od maja 2015. godine, a u prethodnom mandatu bio je zadužen za socijalu. Priznaje da je u prethodnom periodu bilo problema u radu Uprave za poljoprivredu, zbog čega je načelnik bio više puta kritikovan od strane gradske vlasti. Ipak, kako kaže, za sada ima dobru komunikaciju sa Upravom.

uprava za poljoprivredu i razvoj sela„Upoznajem se sa kompletnim poslovanjem i radom Uprave za poljoprivredu, bio sam član Gradskog veća prethodnih godinu dana i u ovom peridu je bilo opravdanih primedbi zbog nezavršenih poslova koje Uprava nije uradila, a trebalo je. Obaveza lokalne samouprave je da donese Program korišćenja zemljišta, i u ovom delu je bilo kašnjenja…Uprava ima potencijala u svojim redovima, niko ne radi sa 110 odsto kapaciteta i ima prostora za više rada“, ističe.

S obzirom na to da je zadužen i za inspekcijske poslove, smatra da jedinstvena Uprava i inspekcijski nadzor omogućava bolju koordinaciju među organima i da bi izmenom Statuta Grada trebalo da se vrati ovakav sistem rada. Dodaje da će gradsko rukovodstvo voditi računa o sprovođenju propisa i da neće poštovati one koji nisu ispoštovali zakonske odredbe.

„Ako neko olako počne gradnju nečega za šta nema dozvolu je od prošlog oktobra na nivou krivičnog dela. Da se izgradi nešto na javnoj površini pa se posle ruši je gora varijanta od toga da građanin proveri na vreme kod nadležnih šta može da radi“, dodaje.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *