Kako je nastalo zdravstvo u Nišu?

Kako je nastalo zdravstvo u Nišu?

17:00
3653
0
Niške vesti
PODELI
Bolnica kod Ćele Kule s kraja XIX veka

Oslobađanjem od Turaka 1878. godine, sa dolaskom vojnog saniteta, u Niš pristižu i prvi školovani lekari.

konstantin

Naredbom Vrhovne komande srpske vojske, samo nedelju dana nakon oslobođenja Niša, na predlog načelnika saniteta dr Vladana Đorđevića, formira se 22. januara 1878. godine, VELIKA NIŠKA VOJNA BOLNICA, za 1.000 bolesnika i ranjenika, (od tada postojećih turskih bolnica u Nišu, u kojima je zatiče i preuzima na dalje lečenje 384 turskih ranjenika i bolesnika). Prvi bolesnici i ranjenici koji su primljeni na lečenje u novoformiranu bonicu bili su vojnici iz spsko-turskih ratova ali i stanovništvo Niša i okoline.

Početkom 1878. godine u Nišu je živelo oko 13.000 stanovnika a u gradu nije bilo diplomiranih lekara. Odmah po oslobođenju Niš je u higijenskom pogledu predstavljao stravičnu sliku, kod obolelih dominiraju tuberkuloza, trbušni tifus, dizenterija, malarija i polne bolesti. Zdravstveno vaspitanje nije postojalo. Kuće su uglavnom bile neuslovne za stanovanje, ulice uzane, prljave kao i dvorišta u koja se izlivala otpadna voda. U dvorištima se slobodno čuvala stoka a vodosnabdevanje i uklanjanje otpadaka nerešeno, te su zbog velike blizine zagađivača i bunara bile česte epidemije crevnih zaraznih bolesti.

U momentu formiranja u bolnici radi sedam lekara, dva lekarska pomoćnika, jedan apotekar, komandir bolnice i dva pisara, a za upravnika bolnice postavljen je pukovnika dr Vladan Đorđević. Prvi lekari bili su: dr Laza Stevanović, dr Đorđe Dimitrijević, dr Dimitrije Popović, dr Rozenberg, dr Janko Sjenkijević, dr Kazimir Staniševski i dr Murel zarobljeni turski lekar. Učitelji iz Niša Todor Anastasijević i Dimitrije Đorđević postavljeni za bolničke pisare.

Пуковник Владан Ђорђевић
Pukovnik Vladan Đorđević, prvi upravnik VB Niš

Osnivanjem bolnice započinje i razvoj zdravstva u Nišu i okolini: godine 1881. u Nišu se formira prva Gradska bolnica. Vojna bolnica 1897. godine, a i grad Niš dobija prvog stalnog hirurga (majora dr Mihajla Petrovića (1863-1934) koji ne samo da je bio jedan od upravnika Vojne bolnice Niš (1896-1912) već u početku honorarno radi kao i dobar broj pripadnika Vojne bolnice u prvoj niškoj Gradskoj bolnici). Eminentni lekari Vojne bolnice Niš značajno su doprineli formiranju Gradske bolnice u Nišu (1881), a kasnije i Univerzitetskog klininičkog centra, a svo vreme do danas bolnica neprekidno zbrinjava i građanska lica.

Pored lečenja bolnica postaje stručna nastavna baza u Srbiji, za obrazovanje zdravstvenih kadrova kojih je u to vreme bilo jako malo. U početku su to, ( od 1878-1883. godine) bili kursevi za bolničare koji su organizovani dva puta godišnje, a polaznici su polagali ispite pred ispitnom komisijom koju je svojom naredbom određivao komandant mesta. Godine 1883. U Vojnoj bolnici počinje i obuka za lekare iz rezervnog sastava vojske za veći broj vojnih okruga.

61288615
General Mihajlo Petrović, prvi hirurg u Nišu

Po završetku srpsko-bugarskog rata rata u koji je vojni sanitet ušao potpuno nespreman, i pored do tada preduzetih mera, nastaju bolji dani.

Godine 1889. u krugu Vojne bolnice „Ćele kule“ grade se tri nova objekta sa oko 150 postelja, uređuje se bolnički park, gradi lokalni vodovod i ostala prateća infrastruktura. Vojna bolnica, a i grad Niš dobija prvi hiruški paviljon izuzetno opremljen za one prilike, a u rad ovog paviljona uvode se i nove metode lečenja i za to doba savremeni organizacioni principi.

Prva novoizgrađena zgrada u XIX veku (nekad hirurški paviljon)

Pred kraj Prvog svetskog rata sa Solunskog fronta bolnica kreće ka Nišu i tu se zaustavlja 05.11.1918 godine kao Moravska stalna vojna bolonica, da bi ubrzo dobila novi zadatak i novi naziv: Armijska vojna bolnica za područje Moravske armijske oblasti (Pete armije).

Potpisivanjem mirovnog ugovora 1919. godine, nastaje reorganizacija vojske pa i vojnog saniteta. Moravska stalna bolnica dobija naziv Armijska vojna bolnica za područje Moravske armijske oblasti.

medicinari
Medicinsko osoblje hirurškog odeljenja iz 1912. god.

Godine 1920. donosi se Pravilnik o radu vojnih bolnica i uređuje njen formacijski i organizacioni sastav. Bolnica ubrzano obnavlja svoj rad a otvaraju se i nova odeljenja: dermatovenerološko, očno, psihijatrijsko, ušno i laboratorija.

U 1930. godini formira se i stalna Podoficirska škola za osposobaljavanje kadrova neophodnih za rad vojne bolnice, na čijem se čelu nalazi dr Andrea Deak. U ovom sastavu bolnica ostaje sve do raspada Kraljevine jugoslavije 1941. godine, a prostorije i opremu bolnice koristi okupator…


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *