Celina nastala probojem Nišave između Belopalanačke i Niške kotline u dužini od oko 16 km sastoji se iz tri dela: gornjeg dugog oko 5,5 km (Gradiški kanjon); srednjeg dugog oko 2,5 km (Ostrvička kotlina) i donjeg dugog oko 7,8 km (sićevački deo). Cela klisura zauzima prostranstvo od oko 50 kvadratnih kilometara.
O klisuri ima veoma malo istorijskih podataka. Zbog neprohodnosti i zabitosti kroz vekove nema ni antičkih, ni srednjovekovnih a ni Turskih podataka o klisuri. Ipak, neki toponimi, tragovi gradišta, manastira i manastirišta ukazuju da je prostor klisure bio naseljen kako u vreme antike tako i srednjovekovnog perioda.
U vreme antike, srednjeg veka i Turske vladavine, dakle u periodu dužem od 2,000 godina, put koji je povezivao Niš sa Sofijom i Konstantinopoljem/Carigradom/Instanbulom je išao preko prevoja Ploče (na samoj Ploči se i danas mogu videti ostaci rimskog puta Via Militaris). Današnji put preko Ploče je trasirao turski upravitelj Niša Mitad paša 1862. godine. O značaju Ploče govore čak i stihovi Ivana Gundilića koji prevoj pominje u spevu „Dubravka“ (prevoj naziva Kunovica po obližnjem selu).
Po prvi put je klisura postala prohodna nakon izgradnje železničke pruge Niš-Pirot, koja je puštena u promet 1887. godine. Nakon Drugog svetskog rata, sredinom šezdesetih, je u promet pušten i savremeni put koji je probijen kroz klisuru. Novi auto-put Niš-Pirot-Sofija, čija bi gradnja trebala da počne sledeće godine će opet napustiti klisuru i iće preko Ploče (ispod koje će biti izgrađen tunel)
Zbog svoje lepote, posebnosti flore i faune na njenom prostoru, specijalne klime postoji predlog da se klisura proglasi nacionalnim parkom.
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
