Dečija graja i bat dečijih koraka čuje se od ranog jutra do večeri u domu Zorice (36) i Nenada (35) Radenkovića iz niškog sela Malča jer su oni roditelji sedmoro dece. Nevena (10), Mirjana (8), Tadija (7), Lena (6), Lazar (5) Đina (4) i četvoromesečna beba Aleksija, najveće su bogatstvo Radenkovića koji su jedna od porodica sa najviše dece u niškom kraju.
Zorica je za naš portal kazala da ju je ljubav prema Nenadu dovela iz Beograda u Malču i nikada se nije pokajala što je život u glavnom gradu zamenila životom u selu, već naprotiv, smatra da je to bila njena odlična odluka.
Ona je kazala da je njena velika želja bila da ima veliku porodicu i ta želja joj se ostvarila sa Nenadom.
„Moj otac je bio deveto dete moje babe, tako da je to nama u genima. Ja sam uvek želela veliku porodicu. Nikada nisam obraćala pažnju na to što nam drugi ljudi govore i što nas osuđuju što imamo puno dece. Planirali smo puno dece i imamo ih. Prošle godine smo izbili sina u devetom mesecu trudnoće, ali nam je bog dao Aleksiju. Ona je jedna mnogo dobra i mirna beba“, govori Zorica i dodaje da Nenad i ona ne planiraju novo proširenje porodice tako da je Aleksija njihova poslednja beba.
Zorica govori da njen svaki dan počinje rano ujutru jer ustaje da isprati upruga na posao, a potom se deca bude i troje najstarijih ispraća u školu.
„Nemamo pomoć sa strane. Ne pomažu nam babe, dede ili rođaci. Suprug i ja sami brinemo o deci. Najstarija ćerka nam puno pomaže oko kućnih poslova. Sređuje dečije sobe, raspremi sto posle jela, pričuva bebu, vrati Tadiju iz škole kada je u popodnevnoj smeni“, kazala je Zorica.
Prema njenim rečima, puno dece znači da moraju da obezbede puno hrane, odeće i obuće, ali se za sada nekako snalaze.
„Suprug radi u Javno komunalnom preduzeću „Medijana“, a ja ne radim već brinem o deci. Namamo dečiji dodatak, ali nam Centar za socijalni rad puno pomaže. Svaka tri, četiri meseca dobijamo jednokratnu pomoć“, istakla je Zorica.
Ona je istakla da su do prošle godine živeli u veoma teškim uslovima, jer porodična kuća njenog supruga nije bila završena, međutim, najpre im je pomogla organizacija 28. jun sređivanjem prizemlja, a potom „Radna akcija sa Tamarom“ sređivanjem sprata na kome sada žive.
„Sada imamo problem sa krovom. Star je više od 40 godina, crepovi su truli i polomljeni tako da prokišnjavaju. Kad su bile malo jače kiše voda je probila u dnevnu sobu i u hodnik.
Potrebna nam je pomoć oko postavljanja novog krova ili popravke ovog koji imamo. Sami to nećemo moći nikako da uradimo“, izjavila je Zorica.
Ona je kazala da im je pored popravke krova potrebna i pomoć oko postavljanja ograde na stepeništu koje je baš visoko tako da brinu za bezbednost svoje dece.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
