Život dvadesetsedmogodišnjg Marka Jocića nije uvek bio lak. U Nišu je od 1999. godine, a njegova porodica napustila je Bosnu i Hercegovinu nakon završetka rata, 1996. godine. Ovaj mladi čovek isukusio je mnoge teške trenutke, godine podstanarskog života uz stalnu borbu za opastanak svoje porodice. Iako je diplomirani ekonomista, trenutno nezaposlen, pun je nade, piše pesme i bavi se humanitarnim radom. Marko Jocić je jedan mladi, običan, a neobičan mladić, a ovo je njegova životna priča.
Detinjstvo u podstanarskim stanovima, knjige od pete godine
Marko Jocić rođen je krajem 1990. godine u Sarajevu, a po završetku rata dolazi u Srbiju, daleke 1996. godine. Nakon toga je, sa porodicom, često menjao gradove.
“Godine 1999. dolazim u Niš u kome nastavljam školovanje i od tog momenta Niš je moje mesto stalnog prebivališta. Period odrastanja vezujem za podstanarske dane duge 12 godina, puno novih prijatelja na raznim stranama i sive niške ulice koje su me obasipale mešavinom grubosti i lepote”, kaže mladi pesnik.
Njegovo interesovanje za poeziju kreće od najranijih godina. Kako je pri kraju pete godine naučio da čita, pisana reč mu je, kako kaže, otvorila vrata jednog magičnog sveta, sveta književnosti.
“Prve pročitane knjige, nakon dečijih, bile su upravo zbirke pesama naših najvećih pesnika. Zahvaljujući posvećenosti i umešnosti u obrazovanju mojih roditelja -volja i afiniteti ka čitanju su bili podsticani kod mene te se sa svakom novom pročitanom knjigom i istraživanjem literature obogaćivao i moj vokabular. Želju da nešto i sam napišem dobio sam u šestom razredu osnovne škole nakon pročitane knjige „Devojka sa pomorandžama“.
Zadiranje mog pera u kolo poezije počelo je pre svega pisanjem pesama za decu. Nakon čega su usledile i prve ljubavne, a potom i društveno angažovane i rodoljubive pesme.
Tokom godina stil pisanja se izgradio i nekako sam sebe najviše našao u pesmama za decu, mada surova realnost današnjice prosto tera pero i na drugu stranu, ka opisivanju pojava savremenog društva”, objašnjava Marko.
Diplomirani ekonomista, stolar, gumar, gitarista, zidar, prodavac…
Marko je po struci diplomirani ekonomista, Ekonomskog fakulteta u Nišu. Završio je u roku i sa visokim prosekom.
“Kako je danas diploma postala predmet novčanih špekulacija, znanje obezvređeno a i sam kvalitet obrazovanja u velikoj meri opada i zavisi najviše od ličnog zalaganja i volje za sticanjem znanja – moja radna biografija je, može se reći zanimljiva i najmanje oslikava stepen obrazovanja i struku.
Napomenuo bih da svoj dinar zarađujem od 10 godine, kada sam u smislu obezbeđivanja sopstvenog džeparca na ulici prodavao krede i klikere, a potom su usledili sezonski poslovi branja voća u okolini Prokuplja, Pirota i drugih gradova, ali i u Grčkoj.
Tokom vremena držao sam i privatne časove iz matematike i fizike za novac, pisao stručne radove i bavio se izradom prezentacija, bavio se internet trgovinom (prodavao poklopce i futrole za mobilne telefone, pumpe za navodnjavanje itd.) Kako znam stolarski zanat mimo škole, izrađivao sam mini čiviluke u formi kućica od drveta i svoj ručni rad prodavao kako na internetu tako i na tezgama i sajmovima.
Sem toga radio sam na pijaci, u inostranim buticima, u fabrici Mišelin kao konfekcioner pneumatika (izrada zimskih i letnjih guma), svirao sam gitaru, pomagao na građevini, krečio stanove i još mnogo toga”, priseća se Marko teških godina snalaženja.
I uz ovako impresivnu radnu biografiju, Marko je od oktobra prošle godine bez posla. Kaže da se nada da će se u ovoj godini taj status promeniti.
“U ovom momentu dok tragam za poslom, bavim se usputno izradom penjalica/grebalica za mačke sa i bez kućica. Inače uživam u čitanju, druženju i rekreativno se bavim sportom”, dodaje.
Iskra u tami
Markova prva zbirka poezije “Iskra u tami” objavljena je 2008. godine, kada je debitovao kao autor, punio domove vojske, dobio plaketu „Svi talenti grada Niša“.
Objavljivao je pesme u časopisu „Gradinar“, gostovao na lokalnim televizijama.
“Put do objavljivanja otvorio se nenadano – putem konkurisanja na jednom od brojih književnih konkursa na koje sam slao pesme. Tom prilikom privukao sam pažnju komisije svojim pisanjem, od desetak hiljada radova ušao sam u knjigu koja je sadržala 100 pesama mladih talenata iz čitave bivše Juge i mimo toga ponuđeno mi je da bez ikakvih troškova sa moje strane objavim zbirku pesama”, kazao je Marko Niškim Vestima.
Izdavanje zbrke sponzorisali su tada izdavačka kuća „Srpska kuća“ iz Požarevca (fond za talente) i Ekonomska škola u Nišu.
“Zbirka pesama “Iskra u tami” podeljena je u tri celine: ljubavne pesme, pesme za decu i rodoljubive pesme (sa posebnim akcentom na anti-ratnu tematiku). Inspiraciju za pisanje pronalazim u svetu mašte ali i u običnim stvarima i događajima koji me okružuju svakoga dana, u slučajnim prolaznicima i starim zgradama koje kao da kriju ključeve svih tajni. Prosto obožavam staru arhitekturu, fasadne ukrase i kitnjaste stilove stare gradnje”, kaže ovaj mladi čovek.
Markova pesma našla se i u zbirci 100 Mladih talenata. Od 10 hiljada autora i još više pesama odabrano je 100 najboljih, a pravo učešća imali su svi nefirmisani i afirmisani autori iz svih bivših republika SFRJ.
Humanitarni rad
“Humanitarni rad jeste nešto najplemenitije što čoveku može doneti mir i istinsku sreću kada zna da pomaže nekome ko je ugrožen. Nekada nije moguće ljudima pomoći do kraja i rešiti problem do korena ali pomoći, vratiti nekome osmeh makar na tren – za mene vredi više nego sve lente, nagrade i sav novac ovoga sveta”, objašnjava Marko.
Dodaje da zna šta znači nemaština, nemoć i bol, nekada je i sam bio jedno od te dece za koje se skupljala pomoć tako da bi voleo da mu Bog podari da kroz život uvek daje drugima.
“Biti human ne zahteva vreme, čovečnost se emituje samo voljom i empatijom ka drugom i njegovim potrebama. Nije svet satkan tako da budemo okretnuti sami sebi, već da kao zajednica napredujemo i postignemo nešto više i bolje za budućnost i naša pokolenja.
Zaista nije teško dati delić sebe drugome kroz pomoć, slušanje ili igru – jer ono što se time dobije, taj osećaj blaženstva nema cenu i zapravo ste Vi na dobitku. Do sada sam učestvovao u više humanitarnih akcija, a posebno bih izdvojio akciju „Osmeh na dar“ gde smo prikupljali novac, odeću i sredstva za higijenu za ugroženu decu”, kaže.
O pesništvu i romanima koji čekaju bolja vremena
Pesništvo za Marka predstavlja beg od surove realnosti sveta u kome živimo. Paralelna stvarnost naše lepe, ali korovom nagrižene zemlje.
“Znam da ću se uvek baviti pisanjem, jer me to opušta i u tim trenutcima sam spokojan i u potpunosti predan. I dalje šaljem svoje pesme na konkurse pa sam tako u dnevnom listu Kurir – za najlepšu ljubavnu priču osvojio putovanje za dvoje u Prag (2017. godine), osvojio elektronski čitač 2016. godine na konkursu sajta Poslovi Infostud na temu „Najbolji poslodavac“ kao i druge zahvalnice i ulazak u zbornike godinama u nazad…
Da li ću izdati još neku knjigu, ne znam?! Voleo bih, ali trenutno novca u fondovima za talente nema i to nije prioritet naše države tako da nije sve u mojim rukama… Ja već imam napisana dva romana koji čekaju neko bolje vreme”, tvrdi ovaj neobičan mladić.
Tražim samo fer šansu
Životni moto i ono čime se uvek vodio kroz trnje sazrevanja i postojanja jeste: Onaj ko se boji pobeda – biće sigurno poražen.
“Moji planovi za budućnost ne razlikuju se u mnogome od planova mojih vršnjaka ili generacija koje dolaze… Želja mi je da nakon mora privremenih poslova konačno dobijem stalni posao, po mogućnosti u struci. Da se oženim i zasnujem porodicu i da nekada steknem i svoj lični krov nad glavom. To je ono čemu stremim, nikakva velika reč – samo prilika da se razvijam u krugu najvoljenijih, da budem koristan i doprinosim društvu a od njega očekujem samo fer šansu.
Inače, položaj mladog čoveka u našem društvu je izrazito loš, demagoški predstavljen i karikiran, u zapećku nepotizma, politikanstva i srezanih krila od strane podobnih a ne sposobnih.
Iz navedenih razloga, iako rodoljub, ukoliko ne nađem svoje mesto pod ovom nebeskom kapom, pristojan posao i neku vrstu sigurnosti – možda ću biti prinuđen da odem daleko trbuhom za kruhom.
Znate, mladi ljudi nisu lenji, ne traže prevelike plate, niti su nezainteresovani – to je dimna zavesa. Mladi ljudi čeznu za prilikom i uređenjem u kome neće biti na marginama. Sete nas se pred izbore kada je potrebno glasati ili lepiti plakate ili kada se podgreje priča o natalitetu gde se valjda ima na umu da dva socijalna slučaja izrode treći…
I onda se čude čemu demoralisanost i pesimizam… O ovome bih mogao u nedogled. Imam puno predloga kako unaprediti i promeniti nešto, ali avaj, vreme je kratko, godine idu a eho glasova sposobnih mladih ljudi odzvanja na aerodromima širom Zapadne Evrope i Amerike”, zaključio je Marko Jocić, mladić koji je po svemu običan, osim po svojim izuzetnim sposobnostima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
