Koncert Željka Bebeka koji je u petak uveče 26. jula prekinut zbog jake kiše, biće nastavljen 6. septembra, potvrdili su i Bebek i organizatori koncerta.
Ponovljeni koncert biće održan na maloj sceni Letnje pozornice, odnosno u bašti kafe restorana “Pozornica”, a ranije kupljenje ulaznice važiće za navedeni termin.
“Budući da radimo veliku turneju, prvi slobodan termin je petak 6. septembar, i tada dolazimo u Niš, da ponovimo koncert i da bude onako dobar kakav je bio početak nastupa u Banovini. Zaista sa mnogo energije smo hteli nastupiti, ja posebno, jer tolke godine nisam bio u Nišu. Onaj veliki pljusak je zapretio velikim opasnostima u sukobu vode i struje, pa smo koncert morali prekinuti. Nadam se da će 6. septembra biti sve kako treba i da ćemo zajedno sa publikom uspeti oživeti uspomene na naše susrete koji su nekad bili. Od nas na koncertu očekujte sve što ste ikada najbolje čuli”, rekao je Željko Bebek.
Poslednji solo nastup u Nišu Bebek je imao pre četvrt veka. Za Niš ga, kaže, vežu lepe uspomename.
“Niš ima lepu muzičku tradiciju. Rokenrol iz ovoga grada nikad nije otišao, jer to publika nije dala. Dokaz je i to što su bili spremni i po kiši pevati sa nama. A tako je uvek bilo. Sećam se u vreme velike popularnosti “dugmeta” neke zime je trebalo da nastupimo u Hali Čair. Ne znam odakle smo morali doći u Niš, ali smo debelo zakasnili zbog snega na putu. Umesto u osam, koncert je počeo u jedan sat iza ponoći. Fascinirajuće je bilo to što niko od onih koji su došli na koncert, ni posle tolikog kašnjenja, nije falio. Sećam se da smo oko pet ujutro izašli iz Hale Čair” kaže Željko.
I onda i danas, sa publikom je isto, kaže, samo neki imaju malo više godina.
“Nama na koncertima ne nedostaju ni stariji, koji za tu priliku nađu i stari džins negde na tavanu i podsete se kako je sve to bilo pre skoro pola veka. Dolazi i mlađa generacija zbog koje mi je posebno drago, jer se ova moja karijera zbog njih toliko produžila da sad i kao veteran imam žestoke nastupe. To je zato što je mlađa generacija, slušajući od starijih, naučila da je nekad na ovim prostorima pravo građanstva imao rokenrol, i u načinu življenja i u načinu sviranja, pevanja, temema koje se pevaju. A i shvatili su da sam ja jedan od nosilaca toga, na ovim prostorima”, ističe Bebek, u čijem bendu poslednje dve godine svira i njegov sin.
“Red je bio na mene, kao veterana, da dovedem na pozornicu i svog juniora, koji počinje da “krade šou tati”. Ono što smo sa Zvonom dobili u bendu gde nema loših, jednog mladog muzičara koji odlično svira, koji ima sjajan šou i koji je veliki ljubimac mlađih generacija koje dolaze na naše koncerte. Zaslužio je mesto u mom bendu, ali ima još mnogo toga da uči i proživi”, ponosno ističe Željko.
Zvonimir Bebek je najpre želeo da bude sprotista, pa je od tenisa, preko tekvondoa, plivanja, fudbala i skijanja stigao do gitare. Završio je četvrtu godinu Rok akademije u Zagrebu, naknadno upisao pevanje i klavir, a uporedo s tim pohađa informatičku školu. Slobodnog vremena nema mnogo, ali uživa u svemu što radi.
“Kad odrastate uz ovakvog oca ne možete dalje od muzike, mada mi to nije nametnuto. Sam sam birao. Geneza zajedničkih nastupa počela je sa završnim ispitom na prvoj godini Rok akademije, polsle čega ih je bilo još nekoliko. Kad smo videli da nam to lepo ide onda me tata pozvao na turneju s njim i bendom. U početku sam svirao samo nekoliko pesama, ali bio sam uporan u vežbanju i, evo, već dve godine sam stalni član benda. Svirao sam i na poslednjem albumu “Ono nešto naše” i dobro je”, rekao je mlađi Bebek, koji priznaje da mu je tata uvek bio prvi, a ujedno najveći muzički uzor.
Duga kovržava kosa, izlizani džins, cilindar na glavi, bele rukavice i crveni rubin preko, čizme sa viskom petom, neki su od detalja koji su pored glasa i načina pevanja obeležili jedan period Željkovo stasavanja u “dugmetu”.
“Naše ploče su se tada prodavale u enormnim tiražima, ali mi toga uopšte nismo bili svesni. Moralo je da prođe neko vreme da shvatimo šta smo uradili na javnoj sceni. Tada sam počeo shvatati rokenrol kao stil života. Mogu ja pevati uz pratnju tamburaša, ali moj stil života je, i danas kada brojim 74, rokenrol. Po tome sam postao i ostao poznat na ovim prostorima”, kaže Bebek.
Željko Bebek nikada na koncertima ne promoviše nove pesme. Tome služe razne društvene mreže, poput Youtube, kaže, i kada pesma prikupi više od dva miliona pregleda ona je zaslužila da se nađe u programu. A pesama nije malo. Treba selektovati široku lepezu hitova otpevanih u prethodnih 45 godina.
“Čitav tim ljudi radi na repertoaru. Trećina koncerta su pesme koje sam otpevao na početku svoje karijere. To su, kako znam da kažem najemotivnije, najlepše i najslušanije pesme iz opusa Bjelog dugmeta. Druga trećina su iz moje solo karijere, a trećinu čine pesme koje radim poslednjih sedam godina. Poseban segment koncerta čine pesme koje su legendarne i po svojim autorima – Selma Vlade Dijaka, Loše vino Arsena Dedića, Tajna veza Duška Trifunovića. Dragi pesnici koji su na neki način u jednom trenutku svog života radili za mene. Ovako ja njima vraćam tu pažnju koju su oni meni dali, a posebno je važno što publika te pesme od prvih dana voli”, kaže Bebek.
Selma i danas živi u Zagrebu
Selma iz pesme Bijelog dugmeta zaista postoji i danas živi u Zagrebu!
“Selma Borić žena po kojoj je ime dobio jedan od najvećih hitova “dugmeta” danas ima 90 godina, I dalje se jasno seća Vlada Dijaka, pesnika i tekstopisca, koji joj je davne 1949. godine napisao pesmu, budući da mu se jako svidela kao devojka. U nekom intervjuu pre nekoliko godina, priznala je da joj Vlado nikada nije otvoreno priznao ljubav, ali dobro pamti trenutak kada je čula pesmu Bijelog dugmeta i setila se kako joj je nosio kofer do železničke stanice u Sarajevu.
Kad god imam vremena, ja odem do nje. Živi sama i naši susreti su puni emocija”, otkriva Željko Bebek.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
