“ŽELJA” – Rukometni klub kojeg više nema
Nema Nišlije koji ima 35+ godina i koji voli sport a da ne žali za rukometnim klubom Železničar.
“Trofejni klub, rasadnik fenomenalnih igrača i reprezentativaca, magnet za publiku, sedam nacionalnih kupova, dva puta vicešampion, finalista Kupa pobednika kupova…Vodio me ćale, kasnije sam išao sam. Znalo se, subota od 18:30, stari Čair, mesto ispod semafora, treći red…Dobro pamtim i osamdesete i devedesete godine. Najviše sam se radovao osvojenim kupovima a voleo sam i velike evropske utakmice. Finale plej-ofa sa Zvezdom i epska utakmica sa Lemgom su mi nekako najviše urezane u sećanje. Nabrojati velike igrače i trenere Želje je nemoguća misija ali ću pokušati…
Starija generacija: Tuta Živković, Čaki Grubić, Pavlovići, Joška Petković, Tole Pešić, Ždraljević, Musa Mladenović, Džeri Djordjević, Miloš Stanić, golman Pušnik, Brajdić, Prokić…
Meni po godinama bliža generacija: Šminker, Cobi, Piki, Bimba, Kuze, Lapac, Alek, Neša Radivojević, Ljuba Pavlović, Gaja…
Fenomen tadašnjeg niškog rukometa je taj, što su skoro svi nabrojani igrači rodjene Nišlije a pojačanja koja su dolazila u Niš, bila su vrhunska…
ŽELjA – klub kojeg više nema”, napisao je Mikica Stoiljković, fudbalski sudija i sin proslavljenog fudbalera Miodraga Stoiljkovića Redže.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Postovani Mikice, sve ste lepo napisali i mene ,nostalgicno vratili u mladost ! No,to nije dovoljno, sta su razlozi unistenja kluba ,koji je bio referentan i u SFRJ ? Lako konstantujemo a ne pozivamo istrazne organe, da utvrde ko je i na koji nacin unistio Zelju, okoristio se i time i veliki rukometni centar,rasadnik talenatata ,doveo u ovakvo ,beznadezno stanje !
Znate sta je najgore, sve te generacije rukometasa i teenera su profitirale od Zelje, isle u inostranstvo, videle sveta i uopste ih ne interesuje sta je sa njihovom drugom kucom ! Kakvi smo ljudi postali, Bog da cuva !
Nema više starog Niša, žalićemo jednog dana. Ode Niš u arhivu….
Nakon Dejtona i ukidanja sankcija, prvo od sveta što smo u Nišu osetili su bile Željine utakmice u medjunarodnim ligama i kupovima gde klub nije bio autsajder, poput današnjih npr fudbalskih predstavnika u Ligi Evrope i sl. Bio je lep osećaj tada odmah nakon izolacije da znaš da vrediš nešto na kontinentu.
Ne preteruj
Igrao sam sa nekima od njih mali fudbal u Rovčetu.Žalosno je kako je sport u Nišu uništen,počev od boksa,rukometa,odbojke,vaterpola pa do fudbala.
I pd to ceka
Dragi Mikice,treba da si ponosan na svoje korene od tatka ti.Tj.na Kumarevo ko nezna to je selo kod Leskovac gde je Redźa u Dubočicu stasao a u Leskovac rukomet se I dalje igra I to super.